(Hej, Sloveni!)
Hej, Slovania!, Hej, Slovane!, Hej Słowianie! Хеј, Словени! Hej, Slovani! Еј, Словени! Hej, Slaveni! Гей, Славяне!
Hej Sloveni, još te živi
Duh naših dedova
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova
Živi, živi duh slovenski
Živeće vekov'ma
Zalud preti ponor pakla
Zalud vatra groma
Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stena puca, dub se lama
Zemlja nek se trese
Mi stojimo postojano
Kao klisurine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!
*
Hej, Slováci!
Hej Slováci, ešte naša slovenská reč žije,
dokiaľ naše verné srdce
za náš národ bije: žije, žije, duch slovenský,
bude žiť na veky,
hrom a peklo! márne vaše proti nám sú vzteky.
Jazika dar sveril nám Boh, Boh náš hromovládny,
nesmie nám ho teda vyrvať
na tom svete žiadny,
i nechže je koľko ľudi, toľko čertov v svete,
Boh je s nami: kto proti nám toho parom zmetie.
(ovaj deo nalazimo samo još u poljskom prevodu; ostali ga nisu uključili u svoje prevode-prepeve slovačkog originala)
I nechže sa aj nad nami hrozná búra vznesie,
skala puká, dub sa láme,
a zem nech sa trasie: my stojíme
staľe pevne ako múry hradné,
čierna zem pohltni toho
kto odstúpi zradne!
(Izvod iz knjige Slovenske kveti /Slovački cvetovi/, Emil Hula, 1923 god.)
Moj pokušaj prevoda-prepeva, sa naglaskom na sličnosti dva jezika, a ne na što boljem izrazu, a uz bar prihvatljivo stihovno uklapanje teksta i melodije:
Hej Slováci, ešte naša slovenská reč žije,
Hej Sloveni, još te naša slovenska reč živi
dokiaľ naše verné srdce
dokle naše verno srce
za náš národ bije:
za naš narod bije:
Hej Sloveni, još te živi,
duh naših dedova,
dok za narod srce bije
njihovih sinova.
žije, žije, duch slovenský,
živi, živi, duh slovenski
bude žiť na veky,
živeće doveka
hrom a peklo! márne vaše proti nám sú vzteky.
grome, paklu!, zalud vaše zlonamer(e)nosti
(„ne marimo za vaše /protivne nam/ uticaje /napore, napade/“).
živi, živi duh slovenski
živeće v'ekov'ma
zalud preti ponor pakla
zalud vatra groma.
*
Jazika dar sveril nám Boh, Boh náš hromovládny,
Jezika dar poveri nam Bog, Bog naš gromovladni
nesmie nám ho teda vyrvať
ne sme nam ga stoga uzeti
(oteti, „iz-rvati“, oduzeti rvanjem, silom)
na tom svete žiadny,
niko, niko živi,
(na ovome svetuniko živi)
i nechže je koľko ľudi, toľko čertov v svete,
i neka je kol’ko ljudi tol’ko vraga u svetu
Boh je s nami: kto proti nám toho parom zmetie.
Bog je s nama: ko je protivan nam, toga on pomete.
(toga Perun “s-metne”, počisti, skloni)
(ovaj deo nalazimo samo još u poljskom prevodu, doduše bez pominjanja Peruna; ostali ga nisu uključili u svoje prevode-prepeve, jer su bili komunistički, tako da reč Bog nije bila prihvatljiva, kao ni reč vrag)
*
I nechže sa aj nad nami hrozná búra vznesie,
I nek se i nad nama grozna bura uznese
skala puká, dub sa láme, a zem nech sa trasie:
kamen puca, dub se lama, (i) zemlja nek se trese
Nek se sada i nad nama
burom sve raznese,
stena puca, dub se lama,
zemlja nek se trese.
my stojíme
mi stojimo
staľe pevne ako múry hradné,
čvrsti stalno kao zidi grada
(stalno, postojano čvrsti, kao zidine /bedemi/ grada-tvrđave)
čierna zem pohltni toho
crna zemlja progutaće toga
kto odstúpi zradne!
koji god nas izda
(koji odstupi iz reda = ko izda)
Mi stojimo postojano
kao klisurine,
proklet bio izdajica
svoje domovine.
Sveslovenska himna koju su, komunistički upodobljenih reči - kao svoju državnu himnu "Hej, Sloveni", Jugosloveni pevali nezvanično od Prvog zasedanja AVNOJ-a, a zvanično od 1977. godine, pa do raspada SFRJ, a nisu znali, i nisu hteli da znaju, njeno poreklo. Ona je ostala zvaničnom himnom SR Jugoslavije, a potom i Srbije i Crne Gore. Stihove ove himne napisao je slovački evangelistički sveštenik Samuel Tomašik 1834. l.g, a za njenu "instrumentalizaciju" upotrebljena je popularna melodija poljske mazurke - "Jeszcze Polska nie zgineła" (Ješče Polska njie zginjeua - Još Poljska nije nestala; drugi naslov je – Mazurek Dabrovskijego, tj. – Marš Dabrovskog), da bi se njena poruka putem ovog, i van slovenskih granica, popularnog marša mogle širiti među Slovacima, ali i među Česima i Poljacima, kao i ostalim Slovenima. Tekst i melodiju pomenute mazurke, koja je kasnije postala zvanična poljska himna, priredio je general Jozef Wybicki, l.g. 1797.
Kada je, igrom sudbine u kojoj ljudi, hteli-ne hteli, igraju svoje uloge, za masonskog upravnika južnih Slovena postavljen navodno Jozef Ambroz, navodno poljski navodno Jevrejin, koji je navodno u izvesnom logoru posle smrti svog imenjaka Josipa Broza navodno preuzeo njegov identitet (mada su im i prezimena iz istog korena; Brozi su, inače, Crnogorci, bar poreklom; ovo nije navodno), onda je u paketu stigla i državna himna: poljska melodija sa slovačkim tekstom (ili, ako hoćete, melodija poljske himne, sa slovačkim tekstom), prevedena i prepevana tako da otupi sadržaj koji se odnosi na Boga, na Slovene i njihov jezik, od Boga dat, kako se tamo kaže, itd. (Nikada nisam prokljuvio koja je zvanična verzija bila – ijekavska, ili ekavska, budući da smo sve partizanske pesme pevali ijekavski, kao mali papagajčići, s tim što se poneka papiga, eto, i pitala.) Inače, melodijska razlika između poljske himne i slovačke nezvanične himne – Hej, Slovaci!, odnosno, „naše“ – Hej Sloveni!, je u nekoliko tonova, no one su više nego suštinski – identične. Niko međutim nije postavljao pitanje oko toga, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Pretpostavljam da bi ovdašnji narod pevao i korejsku, ili američku, francusku ili litvansku himnu, ne postavljajući pitanja. Valjda je istorija otupela neke živce, i ljudi samo gledaju kako da „ape“ nešto da se prehrane, ili obogate, a drugo ih ne zanima, ili pak sve drugo doživljavaju kao svoje, što neki tumače kao otvorenost – svi smo mi naši, a neki kao patološki nacionalizam – sve je to Naše!
Meni lično se sviđaju i tekst i melodija ove himne, pogotovo originalni, Tomašikov tekst. No, stvar ukusa, ali i razumevanja o čemu se u stvari radi. Kada, jednoga dana, konačno završim knjigu o jeziku kao pojavi, onda će to značiti i da sam tamo rekao sve šta sam imao na temu slovenskog, odnosno „belog“ jezika, čija matrica je matricom svih postojećih jezika. Dakle, priča o eufemizmu zvanom indoevropski, ili priča srpskih nacističkih lingvista sa patološkim stanjem svesti i nakaznim znanjem lingvistike i istorije, po meni će pasti u vodu uz veliko Buć!, ali će kao anestezija biti ponuđeno nešto što ja privatno nazivam očito neprevidivo...
Tekstovi panslovenske himne Hej Sloveni! na raznim sloveniskim jezicima:
Na poljskom:
Hej, Słowianie!
Hej, Słowianie, jeszcze nasza
Słowian mowa żyje,
póki nasze wierne serce
za nasz naród bije.
Żyje, żyje duch słowiański,
i żyć będzie wiecznie,
Gromy, piekło - złości waszej
ujdziem my bezpiecznie!
Mowę naszę ukochaną
Bóg nam zwierzył w darze,
wydrzeć nam ją - nikt na świecie
tego nie dokaże!
Ilu ludzi, tylu wrogów,
możem mieć na świecie,
Bóg jest z nami, kto nam wrogiem,
tego Bóg nasz zmiecie!
I niechaj się ponad nami
groźna burza wzniesie,
skała pęka, dąb się łamie,
ziemia niech się trzęsie.
My stoimy stale, pewnie,
jako mury grodu.
Czarna ziemio, pochłoń tego,
kto zdrajcą narodu
На српском (ћирилица, екавски)
Хеј, Словени!
Хеј, Словени, још те живи
Дух наших дедова
Док за народ срце бије
Њихових синова.
Живи, живи дух словенски
Живеће веков'ма
Залуд прети понор пакла,
Залуд ватра грома.
Нек' се сада и над нама
Буром све разнесе
Стена пуца, дуб се лама,
Земља нек' се тресе.
Ми стојимо постојано
Као клисурине,
Проклет био издајица
Своје домовине!
Na srpskom (latinica, ekavski)
Hej, Sloveni, još te živi
Duh naših dedova
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova
Živi, živi duh slovenski
Živeće vekov'ma
Zalud preti ponor pakla
Zalud vatra groma
Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stena puca, dub se lama
Zemlja nek se trese
Mi stojimo postojano
Kao klisurine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!
Na hrvatskom
Hej, Slaveni!
Hej, Slaveni, još te živi
Riječ naših djedova
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova
Živi, živi duh slavenski
Živjet će vjekov'ma
Zalud prijeti ponor pakla
Zalud vatra groma
Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stijena puca, dub se lama
Zemlja nek se trese
Mi stojimo postojano
Kao klisurine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!
(mislim, ne znam, ali mislim, da se u nekadašnjoj bosanskoj i crnogorskoj verziji, ovde peva ...Kano klisurine...)
На македонском
Еј, Словени!
Еј, Словени, жив е тука
зборот свет на родот
штом за народ срце чука
преку син во внукот!
Жив е вечно, жив е духот
словенски во слога.
Не нè плашат адски бездни
ниту громов оган!
Пустошејќи, нека бура
и над нас се втурне!
Пука даб и карпа сура,
тлото ќе се урне:
Стоиме на стамен-прагот
- клисури и бедем!
Проклет да е тој што предал
Родина на врагот!
Na slovenačkom
Hej, Slovani!
Hej, Slovani, naša reč
slovanska živo klije
dokler naše verno srce
za naš narod bije
Živi, živi, duh slovanski,
bodi živ na veke,
grom in peklo, prazne vaše
proti nam so steke
Naj tedaj nad nami
strašna burja se le znese,
skala poka, dob se lomi,
zemlja naj se strese
Bratje, mi stojimo trdno
kakor zidi grada,
črna zemlja naj pogrezne
tega, kdor odpada!
Русский перевод гимны Гей, Славяне, na žalost nisam nigde našao. Možda bih i uspeo, da se na naslov Гей, Славяне ne otvara oko 875000 sajtova (proverite), od kojih su stotine onih koji propagiraju homoseksualnost, zloupotrebivši rusku kuburu na temu H-G, po kojoj Hej izgovaraju Gej... Ovde prilažem kopiju onoga što se najčešće može naći na ruskim sajtovima /dozvolio sam sebi drskost da ispravim dve greške/:
|
Хеј, Словени, јоште живи
Реч наших дедова
Док за народ срце бије
Њихових синова
Живи, живи, дух словенски
Живеће вековма
Залуд прети понор пакла
Залуд ватра грома
Нек се сада и над нама
Буром све разнесе
Стена пуца, дуб се лама
Земља нек се тресе
Ми стојимо постојано
Кано клисурине
Проклет био издајица
Своје домовине!
|
Hej Slaveni, još 'te živi
Riječ naših djedova
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova
Živi, živi duh slavenski
Živjet će vjekov’ma
Zalud prijeti ponor pakla
Zalud vatra groma
Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stijena puca, dub se lama
Zemlja nek se trese
Mi stojimo postojano
Kano klisurine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!
|
Hej Slovani, naša reč
slovanska živo klije
dokler naše verno srce
za naš narod bije
Živi, živi, duh slovanski,
bodi živ na veke,
grom in peklo, prazne vaše
proti nam so steke
Naj tedaj nad nami
strašna burja se le znese,
skala poka, dob se lomi,
zemlja naj se strese
Bratje, mi stojimo trdno
kakor zidi grada,
črna zemlja naj pogrezne
tega, kdor odpada!
|
|
|
|
|
Оригинальныеслова гимна«Hej, Slováci»
Автор текста словацкий поэт-песенник Само Томашик(Samo Tomášik)
|
Hej, Slováci! ešte naša
slovenská reč žije,
dokiaľ naše verné srdce
za náš národ bije:
žije, žije duch slovenský,
bude žiť na veky,
hrom a peklo! márne vaše
proti nám sú vzteky!
Jazyka dar zveril nám Boh,
Boh náš hromovládny,
nesmie nám ho teda vyrvať
na tom svete žiadny:
i nechže je koľko ľudí,
toľko čertov v svete,
Boh je s nami, kto proti nám,
toho parom zmetie.
I nechže sa aj nad nami
hrozná búra vznesie,
skala puká, dub sa láme
a zem nech sa trasie:
My stojíme stále pevne,
ako múry hradné —
čirena zem pohltí toho,
kto dostúpi zradne!
|
Хеј, Словаци! Још наш
словачки језик живи,
док наше верно срце
за наш народ бије:
живи, живи дух словачки,
живеће вековима,
гром и пакао су узалудно
оружје против нас!
Језика дар дао нам је Бог,
Бог наш Громовник,
нико на овом свету нам га
стога не сме одузети:
и нека је колико људи,
толико ђавола на свету,
Бог је с нама, а ко је против нас,
њега ће Он сатрети.
И нека се над нама
страшна бура узнесе,
нека стена пуца, нека храст се ломи,
нека се земља тресе:
Ми стојимо увек чврсто,
као зидине —
црна земља ће прогутати оног,
ко буде издајник!
|
Jedan od loših prevoda sa kastrirane verzije Himne na engleski glasi:
Hey, Slavs
Hey, Slavs, it still lives,
The spirit of our grandfathers
While for the people the hearts beat
Of their sons
Long live, the spirit Slavic
You will live for ages
Futile is the Hell's abyss
Futile the fire of thunder
Even if now above us
Storms shatter everything
Let stones break, let oaks shatter
Let earth quake
We stand steadily
Like river gorges
Damned be the traitor
Of his homeland!
Dodaci:
Većina ljudi kod nas nikada nije naučila ceo tekst ove himne (koja nije i ceo tekst prevoda-prepeva one izvorne verzije). Isti je slučaj i sa himnom Bože pravde, jer, po anketama, oko 5% ljudi zna njene reči. Ovde bih još samo dodao da se u prve dve strofe, koje još, kako tako, neko i zna, pojavljuju dve greške, koje potpuno i očito (i uhato) štrče iz jezika, pri čemu je prva zastupljena u 99% slučajeva:
Hej Sloveni, još ste živi,
duh naših dedova,
dok za narod srce bije
njihovih sinova.
Živi, živi duh slovenski
živećeš v'ekov'ma
zalud preti ponor pakla
zalud vatra groma.
*
Raritet u izvornom, slovačkom tekstu, jeste prikriveno pojavljivanje staroslovenskog Peruna, u strofi koja pominje Boga Gromovladnika, odnosno Gromovnika, i u kojoj se koristi fraza...“parom zmetie” (Parom – Perun “s-metne”, počisti, skloni, pomete) za koju ni sami Slovaci često više ne znaju da se odnosi na Peruna:
Jazika dar sveril nám Boh, Boh náš hromovládny,
Jezika dar poveri nam Bog, Bog naš gromovladni
nesmie nám ho teda vyrvať
ne sme nam ga stoga uzeti
(oteti, „iz-rvati“, oduzeti rvanjem, silom)
na tom svete žiadny,
niko, niko živi,
(na ovome svetuniko živi)
i nechže je koľko ľudi, toľko čertov v svete,
i neka je kol’ko ljudi tol’ko vraga u svetu
Boh je s nami: kto proti nám toho parom zmetie.
Bog je s nama: ko je protivan nam,toga Perun mete.
(toga Perun pomete, “s-metne” sa sveta, počisti, skloni; met korespondira sa Mat /šah/, i sa hebrejskim Met - smrt)
Činjenicu da je parom, u stvari Parom, odnosno - Perun, pre možemo naći u analizama francuskih, ili nemačkih Slavista (koji, na moju veliku žalost i zgražavanje, prave takve previde i greške, da se meni plače ili rita, a ne retko i vrištim od smeha!; brkanje pojmova Slovenija, Slavija, Slòvensko, slovēnsko, slovēnski, slovenský, i nepoznavanje slovenskih jezika i silnih glasovnih promena, čine da njihove analize obiluju neistinama i potpunim promašajima u donošenju zaključaka; no, ostaje neosporno da su puno toga uradili), nego kod slovačkih, ili nekih drugih slovenskih autora. Onima kojima je to sumnjivo, preporučujem da se malo potrude oko ovoga, pa će svakako naići na verziju Parom-Perun, ali i Param-Baram /B-P; pored d-t, v-f, g-k/ (M i N se često menjaju, ne samo kod Slovaka, koji, u dijalektu, gotovo po pravilu poslednje N, odnosno Nj u reči zamenjuju sa M, nego i kod drugih Slovena, kao kod nas jedan – jedamput, ili poput dalmatinskog obrta nisam - nisan; i Nemac će Linprun pročitati Limprum, a čuvena pranajama, je u stvari pramajana /mada su u pitanju nazali (N je u stvari – Ŋ, poput onog u imenu Branko – Braŋko) koje neštimovano uho preliči u ono što poznaje/). Treba dodati još i to da pominjanje duba koji se lomi u himni, takođe upućuje na Peruna, jer dub je hrast, sveto drvo kod starih Slovena, koje odgovara Perunu, i loženo je u njegovim hramovima, pod pretnjom smrti u slučaju gašenja vatre!, ali i kamena (stene) koji puca (videti niže).
Kult Svetog Ilije Gromovnika, lakše je i brže uzeo korena među starim Slovenima od nekih drugih, jer im je predstavljen tako da je umnogome odgovarao Perunu-Paromu, koji je „bio“ bog groma, neba, ognjenog kamena, bure (uprkos činjenice da se u tekstu himne ove manifestacije pojavljuju kao negativne okolnosti koje će biti prevaziđene, ipak se naslućuje neka ambivalentnost usled donekle primetnog njihovog zazivanja / loših po protivnike, ili uopšte, ali u kojima mi plivamo kao riba u vodi/, odnosno njihovog prepoznavanja kao propratnih manifestacija Peruna...):
Nek se sada i nad nama
burom sve raznese,
stena puca, dub se lama,
zemlja nek se trese.
(Ilija (kod Muslimana – Alija) je inače jevrejsko ime, koje izvorno glasi Elija (אלייה– AliJh = Eli-Ja), a znači – moj Bog Jah(ve). S tim u vezi, zgodna je „koincidencija“ da se JHVH pojavljuje Mojsiju (Moše-u) na gori Horiv (Goriv), u vidu plamena, da je čitav Judaizam utemeljen na sionskoj steni, odnosno na JHVH koji se očituje u vidu saturirane (Saturn) energije u kamenu, a koji se opet naziva Betel (Be/i/t + El /Al/), što znači – Kuća Božja, odakle, posredno, nastaje pojam Izrael (Onaj koji se borio sa Bogom), što je ime koje je sebi uzeo starozavetni Jaakov, kada je imao „susret“ sa Bogom na mestu gde je spavao, stavivši kamen pod glavu. Analiza i razumevanje ovih pojmova i događaja, legendi, ili istinitih priča, sve jedno, nemoguća je bez poznavanja suštine Drveta Životâ.)
U prilog potvrde da se u izvornoj himni Hej, Slovaci! pojavljuje pomenuti Perun, mogu ukazati na činjenicu da se i u zvaničnoj himni Slovačke – Nad Tatrou sa blýska, koja je nastala desetak godina posle one prve, pojavljuje staroslovenski elemenat, da tako kažem, odnosno, glavom, tačnije – glavama, i perom – majka Slava (dvoglava orlujka, vrhunsko božanstvo starih Slovena), pa izgleda da je to tada (još uvek) bila česta pojava:
...Už Slovensko vstáva,
putá si strháva,
hej, rodina milá,
hodina odbila,
žije matka Sláva!...
Već Slovačka (Slovenska) ustaje,
sebi puta našla je
Hej, rode mili,
čas kucnuo je
majka Slava živi!
ili:
Već Slovenska stava,
puta traži prava,
Hej, mili rode,
čas kucnuo je,
živi majka Slava!
Majku Slāvu ne samo stranci, nego i slovenski prevodioci, ne ostavljaju u svom prirodnom obliku, nego je prevode, i to sa Gloria, ili Glory (slàva), što bez dodatnog objašnjenja (a ko bi to uradio?) stvar prosto svodi na prihvatljivo i poznato, ali istovremeno i na banalno, nepotpuno i, u krajnjoj liniji – netačno! Dakle, konačno bi neko mogao da umoči pero u tintu, i objasni kako Slovenima, tako i ostalima, da postoji čudan splet pojmova Slovo i Slava, koji će dati velike zezalice tipa Sloveni – Slaveni, Slovenija – Slavonija, Slovenski jezici – Slavistika, i još veće nerazumevanje, kao u slučaju slavljenja Slàve, odnosno slavljenja Slāve, ili pojmova slàva, Slàva i Slāva, što u kombinaciji sa latinskim Solve i Salve, Solvator i Salvator (Salvador), ili u kombinaciji sa kombinacijom Slavite – Salute (orig. lat. Salvte) uzrokuje noćnu moru svakom rado-znalom početniku, pa sve i da je Sloven, ili Slaven..., a »stranci« sve to uglavnom previđaju, ne vide razlike, ili smeštaju pod slovenski haos i dijalekatsku razuđenost. Dakle, mi nismo – Glorijanci. Uostalom, i Pravoslavci verovatno pod tim samoodređujućim terminom podrazumevaju prosto – pravoverje, ispravno verovanje, što je predstava malog Đokice na datu temu! Neka pogledaju svoj grb, i grbove većine »belih« zemalja, pa nek se zapitaju... (samo kad bi znali šta, je l?)... U međuvremenu, Pravoslavlje se svelo na pravo slavlje (to je ono – jesti, piti i pucati, a povod ćemo već naći, pa makar i religiozni!)...
PS – Ko je stigao do ovde, ima »bezegogotivnu« nagradu u vidu činjenice da – jeste stigao, a nadam se i da je nešto naučio.
PPS – Povod za pisanje ovog teksta nije samo opšte neznanje na temu himne Hej, Sloveni!, niti su to »ostala neznanja«. Našao sam ga uglavnom u slutnji, ili činjenici, da će ona uskoro biti sklonjena, a da će mnogi ljudi ostati o njoj neobavešteni, kao i u mojoj potrebi da naglasim osnovni povod Tomašika da napiše stihove koji će potom, spojeni sa mazurkom Wibickog, postati sveslovenska himna: Očuvanje Slovačkog, ali i svih Slovenskih jezika, od poplave germanskih i drugih jezika (odnosno, tačnije – germanskih i drugih narečja Slovenskog govora!), kao i očuvanje ukupnog slovenskog duha i kulture! Pri tome, treba imati u vidu da nisam imao nikakvih panslovenskih nacističkih ili šovinističkih poriva, te ljudi koji nisu Sloveni mogu mirno prići ovom pisanju... Saznanja o Slovenskom jeziku dobio sam kako odozgo, tako i kroz dugogodišnje mukotrpno čitanje, kopanje, istraživanje, a sve to - na ono nasleđeno, sa čime sam »se spustio«.
Činjenica da sve jezike razlažem slovenskim korenovima u meni prepoznatljive i razumljive pojmove, ali i činjenica da je dramatično veliki broj vladara, zvaničnih neslovena, ili u kući govorio neki od slovenskih jezika, ili dijalekata, ili je negde u pisanoj zaostavštini ostavio traga o svom slovenskom poreklu, ili o svojim znanjima o Pravoj Istoriji, da se suština Judaizma i jevrejske istorije, kao i one semitske uopšte, ne može dokučiti dalje od bajke ako se ne prodre u real-slovensku nit, činjenica da se Hitler (po mnogima – Rotšildov Jevrej; nemam direktno znanje o tome; no to i nije toliko bitno) navrz'o na istrebljenje Slovena, pre svega (njih je izginulo daleko više od bilo koga drugog, pa i od Jevreja /ali, gotovo u potpunosti – srednjoevropske Aškenazi Jevreja, koji su tzv. – slovenski Jevreji/; ovo iskazujem kao činjenicu, bez namere da uznemiravam ili skrnavim bilo koga i bilo šta/), a zvanično – Jevreja, pa onda još i Roma (kaste koja je pratila slovensku granu iz Indije, oduvek zadužene za pevanje, igranje i gatanje, kažu knjige stare, ali je ponela i staroindijski koren u svom govoru, koji upućuje na značajno indijsko vrelo kod nekih Slovena), te da germansko-latinska istorija i politika, poznato je, čine sve već vekovima (vrlo uspešno) da razjedine i svađaju Slovene, te da nametnu zvaničnu istoriju koja je umnogome falsifikat one Istinske..., sve te činjenice ukazuju mi da je svako pisanje ove vrste ipak svrhovito, te da daje makar skroman doprinos Istini i opštoj kulturi.
Da su slovenska plemena bila manje zaražena svojom »nenadjebivošću«, manje bi se »sjebala«, kako mi reče jedan mudar čovek u Pragu, pre dvadesetak godina, ispisavši mi na dlanu (nismo imali hartije pri ruci), tri hebrejsko-aramejska slova – סרב(samekh, reš /roš/, bet = SRB), rekavši: ovo je opis osobine i ponašanja koja je dovela do propadanja koje i dalje traje. Pogledao sam kasnije u rečnik: SEREB, kako se ova tri slova danas čitaju na hevrejskom (ivrit), mada je sasvim legalno i čitanje SEREV (mešanje B-V imate i kod Avram-Abra'am, Serbi-Servi-Servikoli..., palabra-palavra), označavaju – odbiti, ne želeti, ne slagati (se), svađa, prkos (inat), razdor, dok složenica SAR'BAN (ili SAR'VAN; piše se SRBN) označava svađalicu, a SAR'BANUT (SAR'VANUT) – svađalaštvo, gunđavost, džangrizavost. Jedina reč koja kombinuje slovo B/V (Bet/Vet) sa korenom SR, čitanim SAR (koji označava – nekoga ko je tužan, nervozan, nesrećan, rastresen, pometen...), jeste reč – SAR'BAL (SARVAL; piše se SRBL;), a označava – radno odelo, radnu uniformu... Rečî koje imaju kombinaciju SRB na početku - više u hevrejskom nema!
PPPS–
HYMN PAŃSTWOWY RZECZYPOSPOLITEJ POLSKIEJ
„Mazurek Dąbrowskiego”
Słowa: Józef Wybicki, 1797 r.
Jeszcze Polska nie zginęła,
Kiedy my żyjemy.
Co nam obca przemoc wzięła,
Szablą odbierzemy.
Marsz, marsz Dąbrowski,
Z ziemi włoskiej do Polski.
Za twoim przewodem
Złączym się z narodem.
Przejdziem Wisłę, przejdziem Wartę,
Będziem Polakami.
Dał nam przykład Bonaparte,
Jak zwyciężać mamy.
Marsz, marsz ...
Jak Czarniecki do Poznania
Po szwedzkim zaborze,
Dla ojczyzny ratowania
Wrócim się przez morze.
Marsz, marsz ...
Już tam ojciec do swej Basi
Mówi zapłakany -
Słuchaj jeno, pono nasi
Biją w tarabany.
Marsz, marsz ...
U Novom Sadu, dana 02.03.2006.
