„Edicija“ - Rebusna špedicija
PRO USUI EXTERNA:
Màme iza uglova stvarnosti spravljaju mleč kojom nas „već – ’sve vreme’“ mâme pa doje. Màme nam slikaju svet po očima, po mozgu, svesti razapetoj od neba do zemlje, màme nam kažu šta je pec, i pi, i pi kakano, i papa, i pupu i pop i pipica i šta je Bog i šta đavo*... A tata?, šta je s njim? Ne znam, pojma nemam. Čiji tata uostalom, ne znam ja sve tate! Većina tata su u stvari njihove sopstvene mame, ali sa kitom, na šta se svodi moja opšta definicija najvećeg broja muškaraca. Tata je toliko retka pojava da se ona istorijski označava kao čudo, baš kao i pojava Muškarca! (Pričam šaljivo, ali ozbiljno mislim /znam/, što nikoga, naravno, ne treba da obavezuje!) Žene su istorijska pojava koja je u suštini istorijska podloga, ili istorija sama. (Pričam šaljivo, ali ozbiljno mislim /znam/, što nikoga, naravno, ne treba da obavezuje!)
Merio sam udeo mamine energije u ukupnom energo statusu hrane koju sparavlja. Ispada da može da kuva belo brašno i zejtin, kao energetsku podlogu, dok titraje različitih neophodnih vitamina, minerala, flavonoida i uopšte mikroelemenata stvara sama dok kuva, zakuvava, zapržava i preliva, dok secka i proba, preliva i doliva... Sedim jedem i razmišljam o svrsi života i dijetiranja, ali onako površno, jer dok jedem strašno oglupim, postajem nervozan i agresivan na sve draži koje dolaze mimo tanjira. Mama kaže – Jedi! – Jedem!, kažem punih usta, i malo zarežim. Ona se zadovoljno smeška, a kao krije; a kao ne vidi se...
PRO USUI INTERNA:
(Za meditaciju)
Mater, matra, ma(ŋ)tra, mother, muter, mitar(iti), mutir(ati), matur(a; irati), mator, meteor...
Mat (smrt), met (smrt), metla-meti (/o/čisti/ti/, - zbrisati, - učiniti da nestane, ukloniti sa lica sveta), mať (mać; - majka, mati, mater), matador (ubica; matar – ubiti),... mutual, mutav (mute; mrtva usta), meta...
Može biti jedan od minjona – Mateja, hebrejsko ime: „Poklon Jahvea!“
Može biti jedan od minjona i ovo – metar, mera, „uzeti (nekome) meru“...
* - to što se đavo piše malim slovom /zgodno je i ovo – se piše..., kao da se piše samo/ je licemerje i šizofrenija; kada bih tu reč, koja čitaču „znači“ ono što mu označava, dakle – „mogu samo da zamislim šta“, napisao (sa) velikim đ-om (Đ-om), neverovatno veliki broj ljudi bi to doživeo kao nešto ružno, neukusno..., kao jeres, kao satanizam – veličanje đavola (kao da je đavo slovo, tačnije, slovo – đ, ili kao da je ta reč ono što se pod pojmom đavo podrazumeva; a podrazumeva se sve i svašta, od preuzetih opisa psihodeličnih stanja raznih nazovi svetaca koji su u stvari bili zanesenjaci, psihički bolesnici, ili baš totalni ludaci /govorim o takvima, a ne želim da kažem kako su svi sveci takvi, ili takvi po definiciji; naime, verujem da nisu/, pa do izmaštanih idiotija; značenje termina je posebna priča koja traži bar stotinjaka stranica za objašnjenje, dok bi iskaz značenja bez tolikog objašnjenja prošao ili nezapaženo, ili bi se našao na đubretu)... Međutim, ako bih ja evo lepo krasno upitao – a, šta je to đavo, šta je to satana?, šta bi onda bilo? E, onda bi bilo ono što možemo nazvati ubitačna tragikomedija, kojoj prisustvujem već tridesetak godina, oslonjena 100% na činjenicu da 99,99% ljudi nema pojma o čemu je reč, i pod tim terminom lupeta najstrašnije horor filmove, ili neke svoje izmišljotine, ili u najboljem slučaju citira nekog popa ili babu. No, to i nije najgora stvar. Isto je i sa pojom Bog: svako ga koristi kako mu dođe, a podrazumevanja se mačuju u podsvesti, ili na javi. Dakle, nemajući iskustvo onoga što zovemo Bog, a ni onoga što zovemo Đavo, a oslanjajući se na oba pojma u ogromnoj meri, i to takoreći genetski, mi od sebe pravimo karikature. Šteta što ne znam da crtam...
PS –
Mama – latinski: sisa; mamalija – sisar. Am!, njam! Am-am, ham-ham.
Jesti. Život na planeti svodi se na neprestano jedenje, jedenju prethodi ubijanje, ili ga ono propraća. Nema ishrane bez sahrane. „Ishrana-a i sahrana-a, to su para dva-a“... Jedeš, sereš. Čitaš, slušaš, misliš, pa pričaš, govoriš, pišeš. Jede. Jed. Jad. (Jid-Jod-Jud – to je „drugi padež“). Jesti. Jeste. Jes. Je. Ja. J.
Molekuli od kojih smo sazdani prošli su kroz razne organizme i truljenjem iz njih izašli nebrojeno puta.
Jedem meso koje je meso pa govno, govno pa meso... bilo već hiljade puta... Sisam koze koje su juče bile galebovi (bez sisa)... ’Aj’ živeli. Da tako (ne)kažem.
Vodu koju pijem pišao je sto miliona puta dinosaurus, neki svetac i neki ludak, gubavac i neka sifilistična pijana kurva, devica, i njena beba, i ko zna ko...
Rosa na ruži već je bila znoj koji se slivao niz dlačice device, ili đavoljeg skrotuma. Zašto sve kvarim? Dobro, evo - neću više. Je l stalo?
Smrti ovog teksta u vašem zaboravu, ili analizi (razlaganju), prethodila je konzumacija, kojoj je prethodila smrt...
Sahranite me (istovarite me), nežno... Prejeden sam praistorijskih životinja, ljudi, divota nastalih od-iz govana, govana nastalih od-iz divota, prepijen krvi života na planeti, njegove mokraće, gnoja, suza i znoja... Kad se iskenjam, ja zviždim himnu nesvesti dok puštam vodu kao finale te aqva-sa’rane... „Pa-paaa!, i hvala za sve!“, recitujem...
PPS – E baš mi nije fazon ovako pred nedeljni ručak! A oooon, sve od nevinih, eteričnih, kosmičkih ambrozivno somo mana-ičnih nematerijalnih titraja koji me pohode, oživljavaju i odlaze kroz moje oči zagledane u raj, da se i „drugi pojedinci“ oblagoslove... Ništa mrtve pa termički obrađene kokoši, poklane svinje netom samlevene i nabijene u sopstvena creva (dobro, dodata ja paprika i so), iskasapljeni paradajzovi, i ostale nedoličnosti za one koji jedu smrt.
U Novom Sadu, dana 15.04.2007.
