(„edicija“ – Zatureni textići)
...Evo, možemo se složiti da agresija ne valja, da su ovi ili oni „fundamentalisti!“ nešto što je socijalno, religijski, pravno i moralno – ne-pri-hvat-lji-vo!!! No, stavimo se na mesto onih koji nemaju drugoga načina, a povređeni su, ugroženi na svim planovima (sve jedno je da li je to „realno“, ili je to njihov „subjektivan doživljaj“), kojima je neko ubijen od strane onih koje sada napada na taj „fundamentalan“ način... Šta im preostaje? Demokratska načela? Ako tako mislite, onda zaista struktura i vrednosni sistem načela po kojima se utvrđuje inteligencija, a po kojima ste vi „normalna“ osoba (jezovita je pomisao na mogućnost da ste i „natprosečno inteligentni“, te me u tom slučaju evo gde već vidim kako trčim da nađem neki regrutni centar „xxx“...), ne samo da nisu tačni, dobri, ispravi..., nego su u stanju takvog kardinalnog promašaja kvaliteta i bilo kakvog smisla, da se smernice civilizacije od toga prinudno ili menjaju, ili će uskoro morati da se menjaju, - mimo svih pretpostavljenih i kroz kulturu te iste civilizacije učenih i podrazumevanih načela... Nešto je trulo na planeti Zemlji!!! Dakle, ako vas porobe i pogaze, vi ćete se okrenuti ili ovakvom-onakvom umiranju, tačnije – krepavanju, ili ćete reći – idite dođavaola svi, ja ću umreti sa mačem (bombom, glavom neprijatelja...) u ruci, rađe nego da kao stoka čekam da me prikoljete ili odstrelite onda i tako kada i kako vam to bude bilo odgovaralo!!! Da, i da ne zaboravim, za svaki slučaj, - šta god da nam radite, sve i da nas potamanite, posle telesnosti sledi bestelesnost, a upravo tamo vas očekujemo na pravednom poravnanju! Mirno spavajte, ako možete!
Pri svemu je zaista irelevantno da li je fundamentalista u pravu ili ne, u svojoj proceni ugroženosati ili povređenosti! To sa ovim aspektom razmatranja stvari nema nikakve veze! Ako je on lud i uobrazio je da je ugrožen, onda je on psihički poremećen čovek, a prema takvima se, po demokratskim načelima na koja se napadnuti i „napadnuti“ (od strane realno /“prethodno“/napadnutih) pozivaju, mora tretirati kao takav – psihički poremećen, kome sleduje nekakva humana terapija, ma kako bilo čudno (sumnjivo) što takvih ima na stotine miliona!!!, a ne kao gnusni, odvratni zli kriminalac, koga treba tretirati agresivno-destruktivnom terapijom koja glasi – „Upucati namrtvo čim nešto mrda (šut tu kil evriting det muvz), iliti razneti u atome sve što ne razumemo kako uopšte može da živi a da tvrdi da smo skotovi, kad smo mi nosioci najnaprednije ikada postojeće kokakola civilizacije, naspram koje su indijsko serbonsko persijska, vavilonsko sumerska, egipatsko židovsko grčka... civilizacija, tek četke u mašinama za pranje flaša naših ambroziofernih napitaka za okrepljenje nadrase Überzombmana!!! Koo-ka koo-la üü-ber a-a-lles!“ (Ne propagiram terorizam, ili fundamentalizam, ali ne upadam ni u grešku zauzimanja „suprotne strane“, koja je po samodefiniciji /jedino/ „ispravna“!!! Nastojim da razumem uzimajući u obzir obe strane, ali ostajući da boravim na svojoj, e da ne bih bio gori od onih koji usled nerazumevanja od strane „drugih“ (ako ne i samih sebe), čine tzv. „nerazumljive i nerazumne“ stvari! Posle nastojanja da se nešto razume, čovek onda to ili uzme da razumeva, ili ne, a tek potom donosi svoje zaključke. Upravo to inteligentno zauzimanje analitičko kontemplativne pozicije izvan zadatog dualizma, ta „treća tačka, „treća strana stvari“, razlikuje ga od različitih vrsta škart verzija pojave zvane čovek - idiota, zombija, robota, bezdušnika, maloumnika... A, ukoliko je u stanju, može naknadno prići i višoj fazi poimanja, što je – shvatanje, koje pre ili kasnije vodi ka Znanju.)
PS – milosrđe i miroljubivost, naspram egoističke ambicije i agresivnosti; valja promeditirat’, pa opet, i opet...; dok ono „naspram“ ne pobeli, što, jakako, ne bi trebalo da vodi tome da se „gleda u belo“, nego da se otkrije suština svake od strana, koje u ovom ili onom vidu i stepenu postoje u svemu, pa i u nama, što će nas potom odvesti pravo do uvida o „hemijskom spoju“ suprotnosti...
PPS – često se iza miroljubivosti krije tunjavost zasnovana na strahu od sebe i drugih, odnosno, potisnuta neshvaćena i neintegrisana agresija; na sličan način, uviđamo da se iza agresivnosti, ako ne proizlazi iz krajnje patološkog stanja koje nije predmet ovog razmišljanja, krije datost miroljubivosti – a ona je, kao neprihvatljiva, zapakovana u kutiju i bačena poda dno svesti; kad je neko razmahan u sili, on vapi i teži za mirom, milošću, tišinom, a kad se neko rastapa u miroljubivosti i milosrđu, on u stvari teži sili i, u krajnjoj liniji, zastupa je /silom suzdržavanja/; sugestije temeljaca za meditacije - „doneo sam vam mir!“, a na sledećoj strani „doneo sam vam mač, a ne mir!“; - moć milosti i moć sile; - moć kao takva; - Tajson koji izubija protivnika za minut, i onda ga onako polusvesnog grli i ljubi, sa očitim napadom ljubavi (inače, čovek je Rak u horoskopu: dakle - sve samo ne agresija, a on je opet u ispoljenju - agresija na dve noge!; razmisliti i o vrsti seksa kod takvih, odnosno, o vrsti seksa koja je posoljena tim sindromom; jadničak je logično završio u zatvoru zbog silovanja /naravno da nije spopao komšinicu u liftu, nego je „ušao“ gde /ne/treba i pored toga što se dama predomislila u poslednjem trenutku)...
PPPS – postoji manje više opšteprihvaćena fiks ideja da su svesni, prosvetljeni, prosvećeni... ljudi skloni isključivo tome da vas gledaju suznim očima, maze vam ruku i unjkavo vam šapuću nežne i uzvišene reči (naravno da je miroljubivost pod navalom ljubavi nešto što je naprednije stanje od drčne sile, pa i stroge pravičnosti, ali vremenom se i to stanje svesti postepeno čisti od različitih reaktivnih osećanja /proprat i derivati/, da bi na kraju ostala samo ljubav, a ona, po definiciji, mora da je neraskidivo ujedinjena sa silom, uz znanje, naravska stvar); ali, isto tako, postoji opšteprihvaćena fiks ideja da ljudi treba da teže dobru i da izbegavaju zlo, pri čemu se i dobro i zlo ili definišu po potrebi trenutka, vladara, društva..., ili su definicije date u formi infantilnih pesmica za decu, valjda kako bi raja bolje razumela; dakle, ne valja ubijati!, ali se u određenim trenucima ili periodima to ne samo toleriše, nego odobrava pa i podstiče kao vrhunsko dobro, doduše u formi nužnog zla (te naknadne reči zovem „sapun“): kao da niko ne čita tu knjigu na koju se poziva u trenucima poziva i usmeravanja ljudi na dobro, u kojoj piše da je čitav ljudski problem počeo upravo razlikovanjem dobra i zla, odnosno, saznavanjem šta je ono što je DOBRO, naspram onoga što je ZLO; spoznanje, svesnost, stanje jedinstva (sa Sobom-Bogom), svakako nisu stanja boravka u dobru, izvan zla i daleko van domašaja njegovih lepljivih, smradnih kandži..., nego su stanja bivanja izvan tog dualizma – uostalom, stanje jedinstva ne može da podrazumeva 50% savršeno očišćenih od onih drugih 50%, zar ne?; crvena, plava i bela su vam za poimanje i meditaciju, ako hoćete, ako ne, uvek vam ostaju „šarena vrata“...; samo nemojte zaboraviti da život počinje ljubavlju u kojoj nešto u nešto ulazi, a potom nešto u nešto prodre k’o nož u meso, bez molbe ili kucanja na vratanca... - valjda je jasno da bez tog parčeta sile u pakovanju čoveka, ovaj ne bi imao oblik, ili bi eventualno bio nalik nekim oblačastim kvazi meduzama koje nastaju prostom deobom...
U Novom Sadu, dana 15.04.2007.
