Da bi se na zdrav i uopšte blagotvoran način iz organizma uklonio višak masnih naslaga i toksina, ili popularnije rečeno – da bi se skinule kile, neophodno je povećati fizičke aktivnosti, često u velikoj meri, inače će se sprovođenje isključivo naročitih režima ishrane pretvoriti u mučenje koje daje samo početne i male rezultate, posle čega sledi zastoj i depresija, i konačno – povratak na staro, a ne retko kilaža se povećava i preko mere sa početka dijete.
Fizička aktivnost je pre svega posledica psihičkog stanja (koje je posledica naše ukupne datosti prizemljene začećem-rođenjem, koju talasaju životne naslage i trenutna dešavanja). Ako je neko lenj, trom, pospan... i jedva da se kreće više od neke reumatične starice, a pri tome jede više nego što troši, njegovo telo ne može da ne bude zamašćeno i debelo, samim tim ni zdravo. Takođe, ne možete takvu osobu na silu pokrenuti ka radnosti, čilosti i budnosti, ili je na sve to privoleti idejom da treba da se prene, miče, dijetira... Ko god od opisanih krene onako, sa pola snage, tek da proba da u predloženome uspe, ili da obavi formalni pokušaj kako bi ućutkao one koji ga muče pričama o zdravlju ili izgledu, taj vrlo brzo odustane, ili nema značajne rezultate. Međutim, ako takva osoba doživi unutrašnju promenu, koja se svodi na buđenje nečega što je dato kao nepromenjiva osobina zaturena u potpalublje brođenja kroz život, gde je dremala do prve prilike, i koja dakle prepozna šta treba da čini i potom i krene da to sprovodi u delo, onda režim aktivnosti i dijetiranja ima svrhe i daće rezultat.
Isto se odnosi na one aktivne ali, usled preterane količine kalorija - optočene viškovima sala, toksina i vode. Oni često jedu još mnogo više od uspavanih debeljuca, toliko da im ni dodatne aktivnosti ne pomažu. Kod njih je čak hrana mnogo veći problem. Odnosno, oni su patološki vezani za unošenje velike količine hrane i pristaće na dodatne aktivnosti, ili da rade vežbe koje su im mučne, samo da ne moraju da smanjuju obroke. Kod njih je problem u tome što posle nekog vremena dolazi do zamora, jer da ne mogu neprestano da vežbaju, što opet dovodi do ponovnog gojenja, ili čak povećanja količine sala.
Dakle, ako je neko odlučio da skine kile, a nije folirant ili zanesenjak koji to radi onako – nadahnut nekim tekstom ili nagovorom prijateljice, onda će on kile i da skine, tu nema govora o neuspehu!
Kilaža je neposredna posledica ukupne aktivnosti. Pod aktivnošću podrazumevamo psihilčku i fizičku aktivnost. Psihička sktivnost može biti usklađena sa datostima (psihofizičkim urođenim osobinama, sposobnostima, uslovljenostima...), ili pak neusklađena sa njima. Ako je psiha usklađena sa datostima a datosti uklopljene u opšti tok, odnosno, ako je jedinka našla svoje mesto u svetu (4. linija heksagrama kao simbola; mislim na Ji Đing hexagram), onda možemo govoriti o skladnoj i svrsishodnoj aktivnosti.
Sve može da ima – višak, manjak, skladnjak, i svega može biti viška, manjka, ili u skladnu sa potrebama. To se zaista odnosi na sve, od misli, preko spavanja i šetanja, do jela i druženja..., od metabolizma jednoćelijskih organizama, preko količine svetla u sobi, ili ulja u motoru, pa do usmeravanja na ono neumno-nečulno, relikviju ili polni organ...
Ako čovek prepozna kakav je, on će vremenom uvideti kako mu se sve osobine usklađuju jedna sa drugom, i kako se samostalno ređaju po hijerarhiji. Kada nekome postane jasno da treba da se vere po planinama i da izučava retke biljke, ili ptice, sasvim je jasno da priklanjanje tome (ako nije fiks ideja u pitanju, odnosno, bekstvo od stvarnosti; no ja ovde govorim o relativno normalnim i svesnim pojedincima) dovodi do oslobađanja od preteranog razmišljanja, od stresa na osnovu zapitanosti i brige oko vokacije i ostvarivanja plate za život, kao i do toga da se apetit i vrsta hrane usklađuju sa takvom jednom „kozorog(n)om“ aktivnošću.
Neki ljudi ni posle osvešćivanja ko su i šta su, kakvi su i šta im je činiti, ne mogu da budu mršavi, pa ni da imaju prosečnu telesnu težinu. Zašto, pa vrlo jednostavno – ako je neko morž, onda mršavi morž označava bolest, ako je neko gepard, onda bi za njega debljina značila smrt (od gladi!). Dakle, ono za čime mi tragamo nije idealna težina, pa ni idealan posao, pa čak ni idealan partner. Samim tim to nije ni Ljubav, pa ni Bog, mada ovo dvoje kao pojmovi svakako imaju veze sa Onim nečim za čime tragamo (ka čemu težimo, sežemo, stremimo)... Ono za čime mi idemo vođeni nezaustavljivim duševnim instinktom jeste stanje Sopstva, stanje samoprepoznatosti, jednosti sa sobom, te samim tim i sa šarenim derivatom nas samih, koji svakim pojedinačnim izrazom naše suštine nazivamo svet, potvrđujući priču koja ima naziv „Ja i svet, ja i drugi..., ja i sve ostalo...“ U stanju bivanja Sobom, čovek je u meri u kojoj mu je to dato, otkrio i temu Ljubav-Bog... Bez Sopstva, Lubav i Bog su samo pivo ili marihuana, mrkva na štapu..., i nemaju nikakve veze sa onim na šta bi te reči trebalo da se odnose.
Kad se neko prepusti jedenju i debljini, što nije za njega optimalno, to još uvek ne znači da neće uspeti da se samoprepozna i samoostvari. Može on (ona) u tome uspeti, ali će debljina ipak biti opterećenje. Ako se neko ostvari kao operski pevač i ima viška kila, onda je to – to. Ukoliko bi dijetiranje i stalna pažnja na ishrani urušili njegov talenat i umetnički entuzijazam, onda to ne treba da radi. Naravno „da se njegovo salo time samo objašnjava“, a ne i opravdava, jer je ono nužno zlo, međutim, ako osoba uspe i da se razvije i sazri kao jedinka (većina ljudi nema ni mutnu predstavu šta to znači), onda je salo i opravdano i osvrhovljeno.
*
Znate, ni Isus nije džogirao, kao što nije držao dijete zarad regulisanja telesne težine, niti je dizao tegove, a nije ni plivao (samo je malo šetao po vodi), i zapisi koji se sklanjaju od vernika kažu da je bio sve samo ne mršav, a Gotama Sidarta je napustio isposništvo kao jalovu rabotu, i vremenom se popunio dobrano, mada ne preterano. Kineski Buda, tzv. Hotej, koji kod nas i označava Budu (većina u glavi ne razlikuje ovu dvojicu, odnosno, vizuelno u slici ili kipu Sidarte ne prepoznaje izvornog Budu /Sidartu Gotamu Šakjamunija/, nego nekog bezimenog isposnika), bio je baš-baš debeo, kao i mnogi drugi sveci i prosvetitelji. Reč buca, kao „pridevno tepanje“ za nekoga ko je debeo, kod nas je došla iz kineskog Bu-Cu, odnosno, Bu C’ (C∂ /englesko ∂, kao u - car, sir, burst.../): ono Bu je od Budha, a C’ (loše prepevano kao Ce, ili Cu) je titularno i nalazi se u imenima Lao C’, Kon Fu C’, Mao C’ Dung. Kako Buda u Bu C’? Pa koren B’ i D’, spojeni u dualni suglasnički koren BD, mogu prelaziti u različite oblike a preko mnogih „euritmičko sapiensno lingvističkih“ tokova (da, to može i svaki glas posebno). Jedan od njih je i „pretok“ BD u BT, pri čemu T opet može svest-o-refleksnim i umnolingvalnim venčanjima prelaziti u Tš, Tj, kao i Ts, što naravno daje „naše“ C... Buca je u tom smilu – Butsa, odnosno Budsa, odnosno Buda, odnosno – onaj koji je prošao kroz negaciju (negativnog) i vratio se u afirmaciju (pozitivnog; rezultat i jedne i druge radnje je jakako = 0, to jest NIr VANa, tačnije NI BANa /hindu verzija izvornog Pali /jezik Sidarte/ izraza; stanje NI BAN, i NI VAN, ukazuju na odustvo ispoljenja-ospoljenja, i to kako misli i osećanja, tako i čula, te bilo kakvog seksa): B u funkciji V, odnosno U (un-utra, v-nutri), i D u funkciji potvrde Da (dan, dat, daat /hebr./, daj, daji, da /kin./, do i dai,/đap./, daju U-D, odnosno VD (znanje i udaja), odnosno B-D. Reč BITI, BIT’, BIT, kao i reč BUDI, to BI, to BE (eng.)... vrte se oko istog zrna svesti i zauzimaju svoja mesta u umno glasovnom ostvarenju.
PS – da ne zaboravim; skinuo sam ja još pre nekog vremena desetak kila, i nastavio da se topim, ali to više nije glavni događaj, to ide sada samo, nego – počeo sam da se mrdam do nivoa znojenja; naime, posle ne smem da kažem koliko godina, prekjuče sam pretrčao kilometar, a juče dva! (dobro, stao sam na minut da pišam); u paketu su i razne vežbice i sklekovi...; ne obožavam ova bavljenja, ali mi posledice prijaju...
U Novom Sadu, dana 01.05.2007.
