Revolucionarni podvig Biblioteke „Leonardijana“ u Vinčiju
(TEXT KOJI SAM DOBIO MEJLOM OD PRIJATELJA SAŠE G.)
Zna se da je homo universalis Leonardo da Vinči pisao zdesna nalevo zbog čega je doskora bilo gotovo nemoguće dešifrovati sve što je u vidu svojih izuma, otkrića ili naprosto zabeleški ostavio čovečanstvu. Sada, pošto otvorite jedan od ova četiri sajta - www.bibliotecaleonardiana.it, www.ambrosiana.it, www.bl.uk ili www.leonardodigitale.com - pružiće vam se mogućnost da vidite npr. prvu stranu Madridskog kodeksa.
U kodeksu piše: „Dana 6. juna 1505, u petak, oko 13 sati, počeh da oslikavam palatu... Utom se smrknu i pada neviđena kiša. I dan postade poput noći...“, a u njemu su i drugi detalje iz njegovog dnevnika. Naći ćete i detaljan opis nacrta za konjaničku statuu, skice za helikopter, studije različitih čovekovih pokreta, crteže utvrđenja, letelica, ratnih mašina, kanala za navodnjavanje, mostova, kaciga, štitova i druge vojničke opreme, kao i životinja, cveća, ptica...
Zajedno sa drugim Leonardovim rukopisima među kojima su čuveni Atlantski kodeks, koji se čuva u Biblioteci „Ambrosijana“ u Milanu, „Anatomske studije“, kodeksi „Homer“, „Trivulziano“, Foster“, „Arundel“, „O letenju“, knjiga „O slikarstvu“ - tri hiljade skeniranih strana, kojih će ukupno uskoro biti šest hiljada - od sada se mogu pročitati na jednoj od gore pomenutih adresa. I to besplatno za sve, dovoljno je kliknuti na e-Leo, upisati se i imaćete na raspolaganju način kako da proputujete kroz Leonardove zabeleške. Reč je o revolucionarnom otkriću budući da se originali koji se čuvaju po bibliotekama širom sveta ne mogu konsultovati, što zbog njihove zaštite, strogo propisane, što jer je reč o zastarelim tumačenjima u edicijama iz XIX i XX veka. Pa čak i zato što je nedavno objavljena dragocena studija „Edizione nazionale dei manoscritti e dei disegni di Leonardo“ (Nacionalno izdanje Leonardovih rukopisa i crteža) ne samo preskupa, nego i štampana u ograničenom tiražu od samo 998 primeraka. Inicijativa „e-Leo, digitalni arhiv za istoriju tehnike i nauke“ potekla je iz Biblioteke „Leonardijana“ u Vinčiju, nedaleko od Firence, gde je Leonardo rođen 15. aprila 1452. kao vanbračni sin opštinskog beležnika i jedne seljanke. Biblioteka čuva sva istorijska izdanja Leonardovih spisa, od 1651. godine. U Leonardovom muzeju u kastelu Gvidi i palati Ucieli koji godišnje obiđe 150.000 posetilaca, pohranjeni su originalni eksponati njegovih mašina i modela.
Koja je publika pak zainteresovana za uvid u Leonardove rukopise - nije teško pogoditi. To su mahom univerzitetski radnici specijalizovani za humanističke nauke, znatiželjnici, čak i mitomani. Ipak, globalnoj popularnosti Leonardovih spisa najviše je doprineo Den Braun bestselerom „Da Vinčijev kod“. Radi svih njih, zahvaljujući finansiranju Evropske unije, pre četiri godine jedna odvažna ekipa informatičara prionula je na posao i smislila sistem za analizu i učitavanje rukopisa. Digitalna građa koja je ovim dobijena vlasništvo je pomenute biblioteke, kao i istorijski glosar koji su načinili lingvisti, jer npr. pod rečju „vetrenjača“ Leonardo je podrazumevao ručnu preslicu.
Leonardov jezik inače je malo izučavan. Leonardo je pisao i govorio uglavnom kao renesansni Firentinac. Slici o samome sebi doprinosio je i sam umetnik. Vekovima se verovalo da je lik Platona koga je Rafaelo naslikao u kompoziciji „Atinska škola“ zapravo urađen prema Leonardu. Danas se zna da je Leonardo sebe video kao renesansnog Platona.
Način da se Leonardov svet približi korisniku interneta u XXI veku urodio je plodom.
U Novom Sadu, dana 08.12.2007.
