„Reče mi neki čovek“ kako je doživeo šok kad mu je deda, još onomad dok je bio klinac, rekao da decu ne donose rode, nego – ševe. Novost je odmah objavio roditeljima koji su se nešto snebivali i smejuljili pa nije najbolje razumeo je l to sad tako, ili nije. Zato je odlučio da upita vaspitačicu o tome, ali je ona takođe izbegla da mu dâ jasan odgovor. Kada je konačno, nekolike godine kasnije, dobio zadovoljavajuće „ornitološko otkrovenje“, smatrao je da je sa tim pitanjem gotovo. Međutim, kako su godine donosile nova saznanja u raznim oblastima, tako je on, nekako usput i hteo-nehteo, proširivao vidike iz ornitologije. Naučio je da se za muški polni organ kaže i patak, ili patka, kao i petao, ili vrabac; da Italijani kažu kaco (kazzo), što znači patak; da se na engleskom za istu stvar kaže kak (cock), što znači petao. Na sve to došli su još izrazi – kita lastina i muda labudova, za nešto slabo i nepostojeće, dok se za ženu koja je ocenjena kao glupa kaže – kokoška, guska, ili - ćurka, a za onu mladu i poželjnu – piletina. Konačno je tu čudnu vezu između ljudi i ptica, po seksualnoj liniji, apsolvirao kada je saznao da žena „snosi jaje“ svakih 28 dana. Dotle je, kako kaže stigao...
Biću dovoljno drzak da na prethodno rečeno dodam još nekoliko zanimljivosti. Za začinjanje deteta ponekad se koristi izraz – napumpati, a za trudnicu se kaže da je – napumpana, što ima veze sa vazduhom, prirodnom ptičjom sredinom, dok se za seksualni čin kod raznih naroda, naročito mediteranskih, koristi gest naduvavanja obraza, kao i izduvavanja, kada se želi ukazati na seks. U mitologiji je mistična oploditeljska moć opisivana simbolom neke ptice, koja je, najčešće je to bio orao, predstavljala i više svetove, Nebo (Nebo je uvek u izvesnoj korelaciji sa genitalnom zonom, kao u primeru Urana (Nebo), koji je povezan sa urinarnim, odnosno – urogenitalnim traktom) itd. Tako je kod severno/srednje-američkih indijanaca postojao kult orla, baš kao i u Indiji (Garuda), Persiji, ili Egiptu (blizanci Ra-hoor-khuit i Hoor-paar-kraat), a kod Slovena je dvoglavi orao uzet kao najviši simbol u vidu tzv. Majke Slave (nju još uvek nalazimo u Slovačkoj himni, kao i na grbu Srbije, odnosno Rusije.../a modifikovanu - još po negde/). Orla, ali jednoglavog, na grbu imaju i Nemci, i Amerikanci i još mnogi drugi.
Pored orla, postoje i kultovi ždrala, pogotovo na dalekom istoku, ibisa i čaplje – na bliskom istoku, kao i pelikana. Preko hrišćanstva uveden je kult goluba, odnosno – bele golubice. Goluba imamo i u Starom zavetu, a u novije vreme je to simbol mira, uz obaveznu grančicu masline (zanimljivo je prezime /jednog od/ otkrivača Amerike – Columbo – Golumbo – Golu/m/b-ica; hm, kakva koincidencija – ići preko mora, u nepoznato, kao golubica u biblijskom potopu, vođen samo Duhom, bez umnoga znanja...; mir /maslinova grančica/ je povezan sa kabalističko biblijskim Velikim Višnjim Morem, Svetom Vodom, imenom Mar-Ja, plodom Drveta života – Bina, Mirom Božjim /Pax Dei) itd.). Možda je najpoznatija od svih tih čudnih peradi mistična ptica Feniks (Phoenix). Naziv je grčki, a prelik je egipatskog imena Benu (Bn - Pn..., ili Fn...)za tu samozapaljivu letilicu (zapali se, izgori i vaskrsne iz svog pepela). Ostavio sam je za kraj da bih njome povezao Nebo i Zemlju. Naime, koliko god bila simbolom vaskrsenja, obnove neuništitelnog i samoobnovetelnoga života, istovremeno je to i simbol životne kreacije, odnosno sile stvaranja, u vidu muške oploditeljske moći. Veza sa obnavljanjem života nije samo u paraleli sa funkcijom penisa, nego i sa korenom BN, koji u semitskom govoru označava sina, osim što označava kamen. Bn postoji kod evropljana u obliku Van i Von (fon) kao deo prezimena sa značenjem – sin, a kod nekih slovenskih jezika – von – znači – on (sin). Kod arapa imamo oblik Bin, kao i Ibn, koje nalazimo i kod nekih romskih grupa (ne mislim na muzičke grupe, mada je u N. Sadu postojala i takva, sa imenom Ibn Tup /ludo dete/, negde krajem 70tih). Reč Ban kod srba označava i penis, što je opet u paraleli sa Benu, pored toga što korespondira i sa hindu izrazom – bindu, i pali izrazom - bi(n)đa, za seme. Pošto se seme izliva Van (vn = bn), onda je sve i dalje u saglasju. U starohebrejskoj tradiciji postoji pojam Bina. Ta reč danas označava inteligenciju, ili mudrost, ali je u starim spisima izraz upotrebljen kao naziv za onaj nivo ljudske sveukupnosti koji je izvorom „donjeg“ života, i u neposrednoj je vezi sa funkcijom mozga.
Pošto su i starodavni ustanovitelj farmako-gnozije, gospodin Galen - koga ovom prilikom pozdravljam, i srednjovekovni alhemičari bili mnenia da muško seme proizlazi iz mozga, onda je to sve i opet u okvirima jedne iste priče. Glagol napeti, ima u imperativnom obliku – napni! (kao i kod – napinjati, propinjati...) suglasnički dvojac – pn /bn, vn, fn/, a tu silu koja iza izraza stoji prepoznajemo i u grčkom – pneuma, reči koja označava dušu što je Bog udahnjuje živim bićima (odatle – pneumatik, i predložak pneumo-... za plućne stvari; pluća su mesto gde vazduh ulazi u vodu /krv/). Pena je takođe reč koja mora biti uvrštena u ovo društvo, a u vezi sa delanjem koje penu stvara – „mućkanjem“ vode, prodiranjem u vodu („saturacija“)..., koji dovode do /njenog/ mešanja sa vazduhom, odnosno – Vas-Duhom. U Starom zavetu stoji – ...ve rukha elohim m/e/rakhefet al p/e/ni ha majim. -, što se obično prevodi sa - ... i duh Božji uznosio se nad vodama -, mada bi u doslovnom značenju imalo pisati – nad licem/površinom vodâ – (po licu/površini vodâ). I inače je kod bliskoistočnjaka, ali i kod Indijaca, poznata veza Duh-Penis. Inspiracija (nadahnuće, mada bi bilo tačnije – u-duhnuće), odnosno spuštanje spiritusa, tj. duha, osvrhovljuje i oživotvoruje nadahnutoga, i on postaje – kreativan, sposoban da stvara. Ista stvar se dešava i sa muškim polnim organom – za njegovu funkciju, muškarac mora biti – nadahnut, kao što mu naravno moraju proraditi prikladni delovi mozga. Spoznanje, izraz koji se u Starom zavetu koristi da se označi seksualni čin, i u duhovnom i u polnom smislu označava stanje smanjene ili isključene funkcije uma, odnosno razuma.
Čovek je uvek ozaren, ili katarzičan, ili euforičan, orgazmičan ili u stanju prosvetljenja, kada se smanji ili isključi funkcija te njegove najdraže igračke – uma. U trenucima beskrajne sreće, ili orgazma, ili prosvetljenja, niste u stanju da razmišljate. Da prostite, budete u stanju za koje se srpski kaže – glup k’o kurac, što bi u stvari, na jedan primitivno iskren, ali svakako precizan način ukazalo na „silazak s uma“, ili stanje – „zbogom pameti“. Čovek koji je nadahnut ulazi u stanje zanosa i posvećenja neumnom čulnom ili vančulnom cilju, te često deluje kao glup, ili budala. Otud naziv – Budala, ili Luda za početnu, nultu Tarot kartu (šupljoglavac, „luftika“, silly /silly označava – glupog, a znači – prazan, ili – svet-i/). Geniji su stoga, spolja gledano, vrlo često slični glupacima, budalama, ili ludacima. Isto se odnosi i na stanje čoveka koji je upravo doživeo (stanje) Boga, odnosno – spuštanje Duha i prožetost njime. Svi oni „siđu s uma“, jedino je problem što kod poremećenih imamo lošu podlogu koja daje haos i maničnost, a kod glupaka stvar biva relativna – neki ljudi slabe inteligencije lako uđu u „blaženo stanje“, jer im je prepreka (um) mala, dok drugi i pored svega ostaju samo - glupaci. Vakuum u glavi, svakako dovodi do ispunjenja Duhom, pa sad - da li će neko dobiti erekciju, ili se prosvetliti, ili će napisati kompoziciju, da li će pobrljaviti itd, - to već zavisi od „prijemnika“, odnosno od samog psihofizičkog stanja „blagoposećenog“ (gost – ghost = posetilac – duh), i to kako trenutnog, tako i genetskog ...
U srpskoj tradiciji vrlo je prisutan pojam Sokola. Oslovljavanje sa Sokole, izraz Osokoliti, vežbačko društvo Soko(l)..., samo su neki od primera koji ukazuju na to. Međutim, najznačajnija je geneza prezimenog nastavka – IĆ, koja, navodno, potiče od reči PT-IĆ, u označavanju deminutiva, nečeg malog dakle, odnosno – pileta, deteta... Pile je opet u očitoj korespondenciji sa latinskim Filius..., u značenju - sin. Prisustvo dvoglavog orla na Nemanjićkom grbu, i danas zvaničnom grbu Srbije, koji pred sobom ima/nosi štit sa krstom (i ocilima /od+sila/), ukazuje na to da je na staru tradiciju zasnovanu na božanskoj predstavi u obliku Majke Slave, pridodata tradicija Hrišćanstva... Što se tiče „četiri obrnuta s (c)“, kako se obično nazivaju ocila (od-sila), valjalo bi shvatiti kako to nije samo ukras, nego simbolon (- staviti više toga na jedno mesto), te zaći u njegovu poruku. Pošto ujedinjenje dva ocila do nivoa dodira daje oblik krila, odnosno ćiriličnog slova H (zaobljeno X), a to je istovremeno i oblik u kojem se može „videti“ tzv. Hristova Energija (Sila, Krepost...), i pošto krajnje ujedinjenje, odnosno – prožimanje do nivoa „zamene“ mesta daje oblik elipse, koja opet ukazuje na jaje, oblik aure, Duše itd, onda je posmatranje pomenutih ocilakao „ukrasa“, „tradicionalnog simbola“ itd, površno i nedovoljno... Samo Sloga Srbina (Svakoga) Spasava nije tek fraza, ili prosto uputstvo za ljudsku slogu (SRB je u semitskim jezicima suglasnički zbor u značenju – nesloga, zavada, svađa), nego ukazuje i na potrebu unutrašnjeg sabiranja (interne integracije), i to - kako na gornjim planovima, - tako i na onim donjim. Ovaj, dakle, „srpski Tetragramaton“, da ga tako nazovem, trebalo bi ljude da uputi na put Ljubavi (pre svega – ne-lične) kao jedini koji do spajanja i prožimanja (sa Sobom, Bogom, drugim ljudima...) može dovesti. Mistično ujedinjenje „dve strane“ (dvoglavi orao), dovešće do nestanka iluzije dvojnosti, a ne do složenog – jednog! Ovde postaje očita tzv. „fromula postojanja“ – kao 02 (iz neshvatljivog /0/, rađa se dvojni svet /2/)... Prema tome, obrnuti smer, ka izvoru, vodi u 0, u kojoj nema ničeg što bi um-telo mogli prepoznati, te je zato tako označeno, a ne da bi se ukazalo na prosto odsustvo bilo čega.
Meditativno-molitveni postupak tihovanja je najbolji način da se očiste i pomire protivrečnosti, antagonizmi, da se ujedine i pomire razjedinjene nepomirljivosti, da se slegne pena stvorena „(pra)očinskom slabošću bedara“..., te da se do te „0“, do – Mira Božjeg, - dođe.
U Novom Sadu, dana 17.10.2005.
