Na današnji dan, pre 25 godina, sedeo sam oko 20h u trpezariji vojne bolnice u Kraljevu i pokušavao da jedem vojničko-bolničke splačine, kad su na TV dnevniku javili da je ubijen John Lennon i pustili jednu njegovu pesmu. Možda zbog bolesti i dramatično lošeg psihičkog stanja usled vojničkog života meni ravnog zatvorskom, možda zbog vezanosti mog odrastanja za Beatlese i Lennona, tek briznuo sam u plač. Osoba za stolom, uobičajenog pogleda na svet i primitivnih muzičkih sklonosti, podsmehnula mi se glasno. Otišao sam u sobu i gledao dugo u mrak, pevajući u sebi...
Danas mi je potpuno besmisleno da govorim o Beatles-ima i Lennonu. Otišao sam dalje od zaljubljenika, preko poštovaoca, pa sve do dubljih saznanja o njihovoj pojavi, muzici, ali i ljudima i svetu uopšte. Što bi rekli – na tu temu sam obavio sve što se obaviti ima. Mogu samo da izjavim da sam beskrajno uživao i u većem delu muzike čuvene četvorke, ali i post bitlsovskih pesama ovog čoveka, te da je sve to izvršilo na mene ne mali uticaj, kako muzički, tako i svaki drugi.
Za one dublje zainteresovane za ovog muzičara i filozofa koji je odbio Kraljičin orden, mogu da ukažem na dve stvari: jedna je da postoje knjige o njegovom debelom dosijeu kod američke državne bezbednosti, a druga, može biti zanimljiva meditantima i proučavaocima Svesti, jeste ta da je ono nematerijalno što je iza Johna Lennona ostalo još uvek u neodlučenom stanju između razlaganja i daljeg uzrevanja... Ono kvalitetno što je doneo ljudima preko mnogih svojih pesama i misli, nije u potpunosti uspelo da „nadjača“ duboku depresiju i nedostatak suštinske Ljubavi... Stoji ono – All You need is love, ali postoji Venera Urania i Venera vulgivaga, Venus Phoshporus i Venus Hesperus...
Ovo sam napisao eto tako, samo u želji da obeležim 25 godina od nemilog događaja, mada sam se kolebao, jer je bitlsovsko doba daleko iza mene i ja sam sada mnogo skloniji tišini nego muzici, a i postoji još toliko toga da se obeleži...
U Novom Sadu, dana 08.12.2005.
