Ovih dana sam u jednoj prodavnici imao manju raspravu na temu Deda Mraza (tako, jedno, stoti put...). Kaže mi prodavačica da joj se više sviđa – ovaj Buda (pokazuje na figuru Sidarte Gotame Šakjamunija, u vidu mršavog harlekina koji žmuri u stanju transcendencije, ruku postavljenih u određenu mudru*, nego ovaj debeli (pokazuje na “kineskog Budu koji se smeje” /Hotej-a/), i kako joj uopšte nije jasno ko i zašto prikazuje Budu tako debelog, ćelavog i nacerenog, kad takav ni malo ne deluje produhovljeno, a i nekako liči na Kineza!... Dobro, udahnuo sam polako i objasnio ženi da su to dve osobe, a ne dve predstave jedne, te da je ovaj debeli Buda – kineski Hotej-Budai, jedan od predaka Deda mraza. Počeo sam da iznosim još detalja, kojima ću vas ovde počastiti, ali žena je već bila poprimila izraz lica osobe koja je upravo potpuno osvestila da je pred njom manijak odbegao iz ludare, tako da sam zaćutao i izgubio se u gužvi. Ono što ću sad u “nekoliko rečenica” izneti, činim stoga što, koliko znam i vidim, najveći broj ljudi ne zna ništa o Hotej-u, o vezi kineskog Bude i Deda Mraza, ukupnom poreklu samog Deda Mraza...
Dakle, nekada davno, pre oko hiljadu godina, u Kini je postojao jedan božjak i zvao se Hotej. Držalo se da je čovek prosvetljen**, ali i malo “udaren mokrom čarapom po glavi” (stručno rečeno, bio je ludij, odnosno božjak). Nije želeo da se viđa sa budistima, niti da naučava druge budizmu. Živeo je na ulici i prosio za hranu. Sa sobom je nosio veliku vreću, obično prebačenu o rame, punu igračkica i slatkiša za decu. Najviše vremena je provodio sa njima. Čim bi se pojavio u nekom selu, roditelji su mogli da predahnu – začas bi se sva deca, od najmanjeg do onog iždžigljalog, što već mutira, okupila oko njega. On bi ih zabavljao raznim šalama, oponašanjima, dosetkama, pitalicama, pričama..., da bi ih konačno darivao poklončićima i slatkišima. Možemo reći da je ovaj “pra-ludij” osnivač zabavišta. Često je predstavljan sa decom oko sebe, a ponekad bi neko čeljade virilo iz njegove torbe. Ta famozna vreća, inače upotrebljavana kao simbol ženske utrobe, uvek se nalazi na figurama Hoteja, dok su ostali elementi, kao gornji deo halje, brojanice itd, ponekad prisutni, a ponekad ne...
Ja ga spominjem kao jednog od predaka današnjeg Deda Mraza. Priče, legende i mitovi o ovome buci*** izmešale su se vremenom sa čitavim nizom predanja i istorijskih podataka o stvarnim ljudima, da bismo danas imali lik koji je konačno uobličen na osnovu svih njih krajem XIX i početkom XX veka, a kod nas je poznat kao Deda Mraz (ovo ime je komunistička verzija prethodnog - Božić Bata; kineska crvena, kao boja radosti, plodnosti, napretka..., i crveni DM lepo su se uklopili sa komunističkom crvenom...). Najstariji i najpoznatiji lik od koga De-eM vodi poreklo, svakako je Sveti Nikola, hrišćanski episkop (biskup) iz IV veka. Ostalo je zabeleženo da je bio široke ruke, pravi dobrotvor, ali se to naročito odnosilo na njegovo pomaganje tri kćeri siromašnog hrišćanina, da ne bi postale prostitutke. Danas se u mnogim delovima Evrope Sveti Nikola predstavlja u kanonskoj odeći. U Grčkoj se smatra da je DM u stvari duh Svetog Vasilija, koji je kod njih donedavno “dolazio” jašući na magarcu 1. Januara, ali je u međuvremenu satnica usklađena sa evropskom, kao i kalendar, pa sad i njima DM dolazi oko Božića (25. XII). U Engleskoj se DM naziva Father Christmas, i predstavlja se kao debeljko u dugoj zelenoj odeždi (pandan, alter ego, verzija, srodnik – prvoaprilske Lude, tzv. – Green Man-a; na tarot karti Luda, vidi se da lik nosi veliku, punu... vreću). Po mnogočemu se da zaključiti da engleski Father Christmas vodi poreklo od germanskog boga Vodan-a (Odina), koji je u vreme proslave tzv. Jule (Yule), zimskog praznika, odnosno Solsticija, dolazio na letećem konju i donosio darove...
Izgleda da su Holanđani pretežno zaslužni za širenje kulta DM u Americi, pre svega u oblasti negdanjeg New Amsterdama (kasnije - New York). Debeli čika u zelenoj garderobi, koga su zvali Sinterclaas (Sveti Nikolas), vremenom se stopio sa Father Christmas i ubrzo je postao Santa Claus, a njegovi tamnoputi robovi pratioci, (od njih potiče tzv. Crni Petar /pojavljuje se na kartama za igru; u pitanju su bili mavari; od njih potiče mornarski amulet – malo crnče), zamenjeni su patuljcima, leteći konj jelenima i sankama, da bi konačno 1885, i njegova zelena garderoba bila zamenjena crvenom. Nekako u to vreme Santa Claus je počeo da se pojavljuje za Božić, umesto, kao do tada, 6. XII, na dan Svetog Nikole...
Najčešći nazivi ovog deda-bate koji se mogu sresti su sledeći: Saint Nicholas, Santa Claus, "Saint Nick", Santa, Father Christmas (Velika Britanija), Weihnachtsmann (Nemačka) - u prevodu - "Sveti noćni čovek", La Befana i Babbo Natale (Italija), Old Man Christmas, Père Noël (u zemljama francuskog govornog područja), Papá Noel i Viejo Pascuero (pored mnogih drugih, u Latinskoj Americi), Papai Noel (Brazil), Jultomten (Švedska), Joulupukki (Finska), Julemanden (Danska), Julenissen (Norveška), Christkind ("Dete Hrist" – južna Nemačka, Švajcarska, Austria i Lihtenštajn), Sinterklaas (Holandija)... ... ...
Međutim, postoji paralelna priča, koja potiče iz sasvim drugih krajeva i sasvim druge kulture, koja na zanimljiv način baca novo svetlo na čitavu priču oko Deda Mraza: U Sibiru i na Kamčatki postojao je običaj da određenog dana u toku zime šaman (samana) uđe kroz odžak u jurtu u kojoj će održati svoj ritual, noseći u vrećici poklone u vidu “naročitih pečurki”**** narandžastocrvenih klobuka i beličastih izraslina (radi se o pečurki “Muhara” Lat. Amanita muscaria, za koju se gdegde kaže da je plod sa biblijskog “Drveta života”; paradajz, uobičajeni simbol za plod zgrešenja, ima dovoljno osobina da se prepozna veza: crven je, a i spada u toksične – Solanaceae /baš kao i toksični gos’n “Kavijar”/; engleski naziv je fly agaric, flybane i fly amanita).Za boju ne moram ništa da kažem, a deo naziva – “muvlja” /fly, musca/, ali i “leteća” - je simptomatičan. O čemu se radi: dejstvo šamanskih pečuraka ne spominje se zvanično i javno, ali je poznato da su irvasi skloni da ih kušaju, i da od njih postanu vrlo čudni, čitaj – izdrogirani! Pošto ljudi, verujem, nikakvom meditacijom nisu mogli da dođu do podatka da pod dejstvom ove pečurke, odnosno psihotropnih, psihodinamičkih alkaloidnkih supstancija, - irvasi “lete”, očito je da su im omamljeni rogati papkari “pravili zazubice”, pa su i sami probali ove “gljive ludare” (kod nas su poznate i druge pečurke sličnih, halucinogenih svojstava, ali i biljke takvih psihodinamičkih dejstava na nervni sistem, kao što su Velebilje /Atropa belladonna/, Tatula /Datura stramonium/, Beli bun /Scopolia carniolica/, Bunika /Hyoscyamus niger/, Mandragora /Mandragora officinarum/...). Ovo je stara i naširoko poznata priča o otkrivanju novih stvari. U jednom simpatičnom filmu(ne sećam se naslova zasigurno), vidi se kako se slonovi, majmuni i druge životinje najedu prezrelog voća u kome je krenula fermentacija, posle čega se ljuljaju pijani i konačno se sruče i spavaju. Radoznalci su, jakako, probali ovakvo voće, shvatili “foru”, i vremenom razvili proizvodnju različitih alkoholnih napitaka. Tako su i u oblasti Indije ljudi palili konoplju (Canabis Indica), pa se opili njenim dimom bogatim kanabinom i drugim eteričnim uljima, posle čega je trebalo samo sabrati 2 i 2. Naziv Marihuana je u stvari – Marijana u španskom izgovoru, odnosno Marija (Maria) i Jovana (Huan – Jovan – John... = hebr. Johanan): hebrejsko ime Marja ima u semantičkom korenu i reč gorko (alkaloidi su gorkog ukusa), a svakako se odnosi i na Svetu Vodu, More, sferu Bina na Drvetu života... i svakako na “višnja stanja”, a neizostavno i na Jarca i Saturna (Sunce ulazi u Jarca na Solsticij, 21. XII, nekada je “padao” na 25. XII), a Johanan znači - Bog je milostiv /blagodatan/...
Daj završavaj, bre, sa’će Nova godina!, šta si tu razvez’o tol’ko, pusti ljude na miru...!
Pa, evo, sve je ukratko, skraćujem maksimalno, šta galamiš!?, ko zna šta sam sve preskočio... Dakle, da rezimiramo. Hrišćanska crkva ne voli celu priču sa Deda mrazom, Božić batom itd, jer skreće pažnju sa “glavnog događaja”, a to je rođenje Isusa. Naravno, problem je u tome što taj dan i nije Isusov rođendan, nego stari paganski praznik i rođendan čitave plejade božanstava, koji je rana crkva prihvatila da bi lakše “ušla u narod”... (Isus je kršten nešto posle 30. rođendana, a razapet tri ipo godine kasnije, u rano proleće, kaže biblija; dakle, očito je da je rođen u septembru!; postoje naravno i drugi izvori, ali ovde spominjem samo zvanični.) Stoga je logično da su se uvukli i ostali paganski i novopaganski običaji, odnosno, drugi načini sagledavanja stvari. Veštice takođe proslavljaju Solsticij, a i satanisti (mnogi Hrišćani prave lutke jarca za Božić, ponekad punjenog slamom!). Da zbrka bude veća, i ceremonijalno Hrišćanstvo (veze s vezom nema sa izvornim učenjem Isusa!) takođe koristi paganske postupke – pije se krv Isusova (molim vas!!!!), i jede njegovo telo (molim vas!!!!, 2), pri čemu su i opet u pitanju CRVENA i BELA boja! vina, odnosno hleba. I u crvenoj muhari i u crvenom vinu nalazi se opojna supstanca, baš kao što i dim tamjana omamljuje (navodno i drvo ispod kojeg je sedeo Sidarta ispušta “toksična” isparenja). Postoje čitavi naučni radovi o tome da su upravo “biljke moći” pomerile čoveka ka onostranom. Njihova dejstva dele se na halucinogena, psihoekspanzivna, psihodelična, psihotropska..., ali i enteogena. Izraz ,,enteogen" znači – ono što budi boga (u sebi, u čoveku). (Moram ovde da naglasim da ja ni na koji način ne propagiram upotrebu raznih omamljujućih i sličnih biljaka, ili hemikalija! Samo govorim o onome što sam saznao..., kao što je i sledeće: Kažu novine da je naročita narko-komisija banula u zgradu evropskog parlamenta i obišla oko 80% toaleta iz kojih je uzela uzorke. U skoro svima je bilo tragova kokaina, ali i drugih supstanci koje deluju na nervni sistem. Naravno da postoje i tvari koje se uzimaju tako da ne ostavljaju tragove, a i ne uzimaju se sve “na licu mesta”. Kad se sve sabere... Doduše, nisam se iznenadio, oduvek su mi svi oni tamo u vrhunskoj politici (i ne samo u njoj) delovali kao drogirani. Baš me zanima (kao) u kojoj meri je to prisutno kod naših političara i parlamentaraca, i koja droga preovlađuje...). Kad na sve dodamo opšte opijanje na Božić-Novu godinu, onda je sve u skladu.
Opijanje tzv. spiritusima, odnosno eteričnim tvarima iz biljaka, treba dovesti u vezu sa Spiritusom, Duhom, inspiracijom, duhovitišću, ali i sa duhovnošću, ma kako je ko shvatao! Čovek je toliko vezan za svoju misleću alatku zvanu um, da je od pamtiveka, čim je to otkrio, počeo da koristi opijate kao način da ovog zlog gazdu bar privremeno i makar u nekoj meri liši apsolutne vlasti... U tome se krije čitava tajna privlačnosti alkohola i opojnih droga, ali i drugih sredstava-načina za “omamljivanje” lažnog gazde, od sporta i banđi skokova, do transogenog igranja i pevanja. Lično smatram da se gazdaum najbolje sređuje meditativnom molitvom i ispravnim životom – u skladu sa svojom savešću, kako najbolje umemo. Svi ostali načini su preskupi, u svakom smislu, i manje delotvorni, mada daju jake trenutne efekte...
*
O vezi Koka Kole i Deda mraza
Koka Kola nije izmislila crveno-belog Santa Klausa. On je već postojao kao takav, pre njih, ali su ga lepo prisvojili, jer odgovara bojama ove firme. Međutim, i drugi razlozi stoje iza svega, jer jeKoka Kola u početku svog postojanja sadržavala tada dozvoljeni kokain, odnosno ekstrakt biljke koka (Erythroxylon Coca), pandan pečurki Muhari, Agaricus, tj. - Amanita muscaria. I oblik flašise je načinjen po uzoru na plod biljke koke. Pošto je koka u međuvremenu zabranjena, firma je umesto nje malo pojačala ekstrakt biljke Kola, bogate kofeinom, te su u njoj, kao i u ostalim kola napicima, sada još, slutim-pretpostavljam-verujem-čujem-osećam, i
- muškatni oraščić (Myristica fragrans, ima određena dejstva na nervni sistem!, pretežno ispoljiva u vidu početne nadraženosti i potonje utrnutosti, neosetljivosti i pospanosti),
- karanfilić (Eugenia caryophylatta, anestetičkih svojstava, iz koje se ekstrahuje eugenol, i analgetik i kaustik /ono što ima moć nagrizanja/ u zubarstvu, antiseptik, stimulans, aromatik, ekscitans /nadraživač, podstrekač rada želuca – stomahik, ali ne zna se da li, šta i u kojoj meri još nadražuje.../),
- cimet (Cinnamomum, koristi se kao korigens /ukusa/, ali njegovi sastojci deluju kao stomahik, hemostatik /zaustavljač krvarenja pojačavanjem koagulacionih procesa/, adstringens /”skupljač, stezač” sluznice creva – uz pomoć tanina zaustavlja proliv/ i kao nervin /nedovoljno ispitan uticaj na nervni sistem, uopšteno definisan kao – smirujući) i
- korijander (Coriandrum sativum; začin koji ulazi u sastav takvih preparata kakvi su Spiritus aromaticus i Aqua carminativa; služi i u veterini i u medicini kao karminativ /sredstvo protiv meteorizma, odnosno nadimanja, gasova u crevima/, stomahik, antihisterik /smanjuje onu vrstu uzrujanosti koju obično imaju žene /histeria – grč. materica, otuda naziv za svima znano psihičko stanje, kod nas poznato pod narodnim izrazom, da prostite, - nejebanost, ili nedojebanost; u takvim slučajevima stari kinezi i indusi koristili su Cannabis indicu, kažu knjige uspešno, ma kako to bilo paradoksalno, jer se ista biljka koristi već milenijumima i kao afrodizijak/, stimulans i digestiv /poboljšava varenje u crevima pre svega/; u većim dozama je otrovan; izaziva vrstu pijanstva i duboki san.)
* - položaj ruku, šaka, prstiju koji ukazuju na znanje, stanje svesti, energetsko generisanje itd...; deo toga je preuzelo institucijalizovano, pavlijansko hrišćanstvo, što možemo videti u položaju desne šake-pistiju prilikom pokreta “činjenja” krsta; paralela sa panslovenskim – mudar, mudra, mudrost...
** - da je Bud/h/a-n; bud/h/a na jeziku saŋ/m/skŗ/ü/ta znači – onaj koji se probudio, koji je budan, probuđeni, budni...
*** - bu-cu je na kineskom – Buda!; paralela sa panslovenskim – bu-by-bi /budi-bidi-biti, i ću /bi-ću/ – a u vezi bivanja, postojanja, budnosti, htenja, volje, budućnosti – tj. transcendencije vremenske dimenzije itd/; u originalnom kineskom izgovoru nije u pitanju (bu-) -cU, kao što piše po knjigama, nego bu-C’ /isto – Lao C’, Kon Fu C’, Čuan/g/ C’); u vezi paralele sa transcendencijom vremena, tj. nedokučivošću zvanom budućnost, valja pomenuti da se Hotei smatra za Budu Maitreju, odnosno – budućeg Budu, onoga koji će doći, koji će biti, koji će se vratiti, koji će prosvetliti I tako spasiti svet… (zvuči poznato…)
****vrlo toksične pečurke iz roda Agaricus (lat. agaricum, od grč. agarikon; sadrže ih mnoge poznate pečurke, od kojih su neke otrovne a neke ne; iz njih se ekstrahuju i lekovite tvari, poput agaricina koji se dobija iz bele gljive Polyporus officinalis...). Fly agaric (leteći agarikus) je engleski naziv, pored flybane (leteća pošast /smrt, razarač /sveta//) za izuzetno “toksičnu” gljivu (reklo bi se – sličnog dejstva kao Psylocibe Mexicana (tzv. – dimčić), koja se, pored biljaka sa psihotropnim dejstvom - Lophophora wiliamsii (Pejotl) i Datura inoxia, spominje kod onog nesrećnika Kastanede, koji je pre par godina preminuo od kancera). Fly znači let, i muva, ali i lake kočije, sanke, krilo, loviti sokolom, ali i budnost, žustrinu, hitrost i opreznost, potom lukavost, prepredenost, ali i šlic! Bane (bejn) nas naravno asocira na Ban-a, odnosno Crven(og) Bana, pa nije teško naslutiti i afrodizijačka svojstva ove biljčice koja oblikom svakako podseća na Crvenog bana, kako je to ovekovečio Vuk Karadžić (za prijatelje Karavule), mada, kad je nabubrela do kraja, svakako ne može a da ne liči, onako zacrvenjena, i na samog Dedamraza, tog pijanduru crvenog nosa, koji se skriva iza mnogo jače naznačenih crvenih noseva irvasa. U vezi tih jelena: muški irvasi gube s jeseni rogove, a ženke ih zadržavaju, tako da je očito da crvenog debeljka po nebu vozaju “ženke” /dublje analize bi nas jako daleko odvele/. Belo je naravno “boja” snega, ali i muškog semena, pa na to treba obratiti posebnu pažnju, pogotovo što crveno ukazuje i na određenu krv: ono prvo se u srednjovekovnim ali i modernim seksomagijskim tajnim spisima šifruje često sa “brašno”, ponekad “mleko”, a ovo drugo kao tzv. – aur rubeum, crveno zlato... Mešanjem to dvoje, dobija se naročita vrsta - Liquor-a Vitae.
U Novom Sadu, dana 31.12.2005.
