Na svetu postoji oko 1.500.000.000 žena koje briju i/ili depiliraju neke delove tela, ali se još i šišaju, baš kao kao što to čini njih još oko 1.500.000.000. Ako svaka žena, u proseku, skine (ili „izgubi“) sa sebe malja (što ispod pazuha, sa lica, i grudi, što sa intimnih delova i nogu) i vlasi - 2,5gr dnevno, onda je to oko 7.500.000.000gr, tj. 7.500.000kg, odnosno – 7.500 tona dlaka na dan!, što je oko 375 šlepera, odnosno – 2.737.500 tona godišnje!, što je opet oko 136.875 šlepera!!! Ma, šta muškarci znaju o žiletima i brijačima, brijanju i izbrijavanju, penama i kremama...? Amateri!
Kad na sve te ženske dlake pridodamo i one muške... (i muškarci se sve češće depiliraju, što ovde što onde), mislim da se onda radi o cifri od oko 4 miliona tona godišnje!, uključujući tu i dlake koje same otpadaju! Čudi me da niko nije pokrenuo kampanju – besplatni jastuci za sve... Ma čuj – jastuci, bilo bi tu i za kapute! (Pre par meseci je u kutiji zvanoj TV prikazan kratak ali sadržajan prilog o izvesnoj Rumunki koja je marljivo sakupljala svoje vlasi, upredala ih u „vunicu“, da bi potom ištrikala sebi kaput do zemlje. Ponosno se šetala gradom u njemu, izazivajući pažnju. Pošto bi saznali od čega je kaput, ljudi su se ili gadili i čukali prstom po glavi, ili su se divili. Nije bilo ravnodušnih.)
Nekada su čovek i čovečica, u fazi razvoja koja je nalikovala majmunu (čovek nikada nije bio majmun, niti je od njega nastao; čovek je bio čovek već u fazi onog malog mrdala u moru, sazdatog po božanskoj promisli, samo je tada još bio „onaj koji će biti“, kada prođe kroz sve preobražajne faze...; tako je i oplođena ovula „čovek koji će to biti“, a dete je „mali čovek“, koji će uskoro izrasti u velikog...), bili dlakavi da dlakaviji nisu mogli biti. Meni je zanimljivo da pomislim na onaj period kada su ti naši preci počeli da gube dlaku. Nekako ih vidim olinjale, ofucane. To je trajalo i trajalo. Svakako se nije desilo jedne jeseni, na čijem koncu na drveću nije više bilo lišća, a na ljudima – dlaka... Da li su oni koji su prvi počeli da se linjaju bili gledani kao bolesni i kao takvi – izbegavani? Vrlo verovatno. Sasvim je lako zamisliti zdravu ženku sa sjajnim i gustim krznom kako mami poglede i želje mužjaka, i neku „jadnu i slabodlaku plavušu“ kako se postiđena i depresivna skriva po obodu teritorije. Može biti da žene koje pate od nošenja bundi čine to u stvari zato što potiču od neke takve iskompleksirane, slabodlake čuk-čukunbabe, koja je ko zna na koje trikove obrladila nekog kosmatog čuč-čukun dedu... A možda su se upravo slabodlaki mužjaci nalazili sa tim plavušama i onda se sa njima, međusobno, tešili (i „tešili“)...
Zanimljivo je da crnci imaju izuzetno jaku i gustu kosu, a severnjaci slabu, ako nisu i ćelavi. Očekivalo bi se da klima izaziva guste dlake zbog očuvanja toplote, kao kod životinja ali se u slučaju čoveka ispostavilo da nije tako. Može biti i da je kosa severnjaka degradirala zbog nošenja kapa, pa se potom taj slab gen kose prenosio i umnožavao. (Oko 20 godina sam se šišao do glave. Tek kada sam pre par godina pustio kosu, shvatio sam da mi je leti „hladnije na glavi“ – ovlažen koren stvara mikroklimu i nedozvoljava pregrevanje. U tom smislu, crnci imaju pravi klima uređaj na lobanji.) S druge strane, samo su belci skloni telesnoj dlakavosti. Ostale rase toga nemaju, ili imaju u mnogo manjoj meri, osim retkih izuzetaka. Kada su dlake lica u pitanju, belci su i tu gotovo uvek kosmati, dok su ostale rase ili ćosave, ili slabodlake.
U civilizovanoj fazi (šta god to značilo), nije zabeležen slučaj da neka kultura ceni telesnu dlakavost kao takvu. Izuzetak je kosa, koja je kod mnogih naroda bila fetiš, i nije se smela šišati. Neki šamani dan danas „čuvaju kosu“, jer je u njoj moć, i ne šišaju se do kraja života. I biblijski junak Samson (Šimšon) takođe je imao božansku silu u kosi, a kada mu je odsečena, izgubio je i glavu. U mnogim tradicijama je šišanje do glave spadalo u kaznu, a indijanci su skalpiranje doživljavali kao definitivno ubijanje i oduzimanje svih moći. Budisti briju i glavu i lice, odustajući od ovozemaljske moći. Pravoslavni sveštenici puštaju i kosu i bradu-brkove, kao i ortodoksni jevrejski, dok katolički briju teme (kefalosa), kao pandan obrezanju (falosa) kod Jevreja i Muslimana. Egipatski magovi su se depilirali od glave do pete, smatrajući dlake životinjskom odlikom (nisam siguran jedino za trepavice, ali može biti da su i one otklanjane).
Oko polovine današnjih devojaka briju, a još češće depiliraju, kompletnu zonu polnog organa. Ostale vrše delimično odstranjivanje malja, odnosno, skinu sve sa labija (labi majores), a brežuljak bar fazoniraju. To je, kako se danas kaže, - u trendu. Pošto se funkcija dlaka kao zaštitnog sloja vremenom izgubila, onda je i potreba za njima relativna. „Dlakave gaćice“, zamenjene su pamučnim. Doduše, izgleda da tamo dole sve postaje višak, pa su gaćice svedene na pantljiku. Ako se tako nastavi, a klima je sve toplija, možemo uskoro očekivati i globalni nudizam. Jedino će sveštenici i političari i dalje da se znoje u svojim uniformama...
U Novom Sadu, dana 08.01.2006.
