Da li ste znali da muškarcu za proizvodnju prosečne količine sperme koju jednom ejakulira, treba 2-5 dana, u zavisnosti od starosne dobi i zdravstvenog stanja „ejakulatora“, odnosno njegove funkcije nervog i endokrinog sistema, kao i od spoljnjih činilaca, te da period potreban da spermić nastane i razvije se do zrelosti za „iz-let“ iznosi 70-100 dana?
Nutritivni sastojci koji su potrebni za produkciju jednog ejakulata biće ekstrahovani iz, recimo, sledećih namirnica: 2 oveća bifteka, 10tak jaja, 5-7 pomorandži i 2-3 limuna! Ovaj „repromaterijal“ košta oko 5 eura, sa porezom, ali bez uračunavanja uvodnih, propratnih i naknadnih troškova - od cene osvajanja žene (ili tarife profesionalke), preko cene sapuna i tople vode, šampona i tople vode (ako je „stradala“ kosa...), praška i tople vode (za pranje odeće, plahti /“srpski“ – čaršava/), možda i šmirglanja i farbanja tavanice..., pa sve do cene kondoma, ili drugih kontraceptivnih sredstava itd.
Da bi se prostata posle ejakulativnog* (izbacujućeg) pumpanja vratila u prvobitno stanje, potrebno joj je od nekoliko sati do čitavog dana, a u poznim godinama, čak i duže. Učestalo ejakuliranje degradira tkivo i funkciju prostate, koja kod preko 50% muškaraca iznad 35-40 godina starosti oboljeva od hipertrofije/hiperplazije, raznih infekcija usled smanjene funkcije i otpornosti, karcinoma... Obolelu prostatu zovu još i - ljubavnička bolest. Na dalekom istoku postoji tehnika za sprečavanje ejakulacije, recimo u okvirima tao-tantre, relativno popularna na zapadu kao kontraceptivna, a koja se sastoji u tome da žena u kritičnom trenutku, odnosno neposredno pre njega, snažno pritisne muškarca između anusa i skrotuma, i tako spreči izlivanje semene tečnosti. Pri ovom zahvatu prostata takođe pumpa, ali se sperma većim delom zadrži u njoj, dok manji deo izbije u kanale. Ovo navodno, kako se u tao-tantri naučava, hrani i isceljuje prostatu, pa i čitav organizam. Kod nas je opisana tehnika nepopularna, baš kao i masaža prostate, koju bi žena, po istoj školi, trebalo muškarcu da priušti (mada on to može da radi i sam) pošto je do nje stigla uvlačeći mu (namašćeni) prst (ili dva prsta) oko 5cm u rektum. (Priča o muškoj zadnjici je složena, i ako nekoga zanima da je proučava, može da krene od činjenice da vlasnici petlova za borbu /ali i drugih borbenih životinja/ raspaljuju i okrepljuju svoje pernate ili zubate ful-kontakt borce fulkontaktnim zavlačenjem prsta u njihov čmar, ili od nekih sličnih podataka iz širokog dijapazona ljudskih blasfemičnih radnji, potom da nastavi preko, recimo, iskustava profesionalki i stručnih žena koje trljanjem i drugim stimulacijama „čmarektuma“ izazivaju ili pojačavaju muškarčev orgazam-ejakulaciju, ne bi li došao na nezgodan teren homoseksualnosti i „guznog orgazma“ /ništa ne hvalim, niti kudim, samo zapažam i iznosim.../.)
Pored toga, poznato je da se starijim muškarcima, a i onima koji su slabi, ne savetuje da izbacuju seme. Znam za slučaj izvesnog samuraja sitne građe čije je detinjstvo bilo neveselo usled mnogih bolesti, jer je, kako sam reče, rođen od starijih roditelja kojima je već nedostajala voda, koji je i pored toga zdrav poživeo solidan vek upravo zahvaljujući potpunoj apstinenciji.
Muškarac se „topi“ kroz ejakulaciju, žena kroz menstruaciju. Na svetu ima mnogo više udovica nego udovaca. To nije samo zbog ejakulacije pri seksu sa suprugom, jer većina muškaraca ima stalne ili povremene odnose i sa drugim ženama, pored toga što tu i tamo onaniše, niti je samo zbog seksa kao takvog. Naravno da na ovu pojavu utiču i mnogi drugi činioci. Međutim, preko 50% tih drugih činilaca takođe ima veze sa seksom: preobilna i jaka hrane (da bi se obezbedilo ono što je Vuk Karadžić zapisao kao narodnu mudrost: Sita trba kuru kreće!), stresa usled straha od impotencije, propraćenog željom za stalnim dokazivanjem, ili zalivanjem straha alkoholom, forsiranjem sebe na seks preko mere i onda kada se više neće, ali se misli da žena hoće (bez obzira da li je to tačno ili netačno)... itd. I, na kraju, kako reče Kinez – Meko pobeđuje tvrdo! Svega nekoliko procenata muškaraca radi „one stvari“ upravo koliko hoće, jedan procenat bi više-češće, a ostali („najveća većina“) se jadni trude i muče da zadovolje realne ili izmaštane seksualne prohteve žene (govorim o oženjenim muškarcima i onima koji imaju veze, ili „prilike“...). Lek bi bio osvešćivanje kako stvari stoje, razgovor-dogovor, pa onda sprovođenje neke srednje linije aktivnosti. Muškarac bi mogao ponekad da se suzdrži od ejakulacije, što će mu svakako dobro činiti. Naravno, ako je žena željna preko mere koju neko može da postigne, onda je to neizlečivo. Krepaće il’ veza, il’ isceđeni ljubavni pre-udarnik!
U Novom Sadu, dana 21.01.2006.
